Brucoška potraga za stanovima u Beogradu

Studentske muke na početku školske godine, studente iz unutrašnjosti stižu malo ranije nego njihove kolege iz Beograda, budući da u vrelim avgustovskim danima traže smeštaj u glavnom gradu za narednih deset meseci. Njihov položaj znatno otežavaju mala ponuda kvalitetnih nekretnina po pristupačnoj ceni, kvaziagencije za izdavanje koje oglašavaju nepostojeće stanove i rade po principu članarine od dve hiljade dinara i vlasnici koji postavljaju mnogobrojne zahteve pred buduće stanare.

– Nisam znala da je veliki problem naći stan za dve studentkinje u velikom gradu, pa sam odvojila slobodan dan da dođem u Beograd kako bih kćerkama našla smeštaj u blizini Više poslovne škole, na kojoj obe studiraju – priča Snežana iz Bora koja, inače, u svom gradu izdaje jednosoban stan za 50 evra mesečno.

Prva „zamka” su joj, kako kaže, bile mnogobrojne ponude garsonjera od 120 evra u oglasima, jer se ispostavilo da su zapravo paravan za agencije koje rade po principu članarine. Svako ko je zainteresovan mora da je plati, a za uzvrat dobije spisak sa adresama i brojevima telefona na koje se uglavnom niko ne javlja. Majka studentkinja se istog dana vratila kući neobavljenog posla i nastavila da traži garsonjeru, pozivajući mnogobrojne „stanodavce” iz oglasa, a sa druge strane žice je redovno dobijala odgovore „dobili ste agenciju”. Na kraju je odlučila da posao traženja stana za kćerke poveri agenciji koja svoje usluge naplaćuje tek po obavljenom poslu i to 50 odsto od prve mesečne kirije.

– Jednosoban namešten stan u novogradnji u Kajmakčalanskoj ulici sa klimom platili smo šest meseci unapred da bi nam vlasnik spustio cenu sa 350 na 300 evra i sada konačno možemo na odmor – završava svoju priču Snežana.

Posle svega njen budžet je „lakši” za 2.250 evra, s obzirom da je pored kirije platila depozit (u visini mesečne kirije) i agencijsku uslugu.

– Od polovine ovog meseca telefoni u agenciji ne prestaju da zvone, jer su roditelji brucoša krenuli u potragu za stanovima – kaže Aleksandra Krstić, direktor agencije „Beoprofešenel”.

Prema njenim rečima, za roditelje bi bilo bolje kada bi odvojili više vremena da bi mogli da pronađu stambeno rešenje prihvatljivo po lokaciji i ceni.

– Na cenu utiče mnogo toga, od lokacije, preko opremljenosti do finansijskih potreba stanodavca, mada ima i onih koji nam prilikom davanja stana naglase da ne žele studente, malu decu i životinje, i sa takvim zakupodavcima pregovori nisu mogući – naglašava Aleksandra Krstić.

Slavica Jovanović iz Gornjeg Milanovca, majka budućeg studenta engleskog jezika, kaže da je u okolini Filološkog fakulteta nemoguće naći pristojan stan za 250 evra, koliko je do prošle godine plaćala garsonjeru starijem sinu koji je diplomirao u maju i vratio se kući.

– Posle mnogo pokušaja da zaobiđem agenciju i dođem do stanodavca, na jedan od brojeva iz oglasa javio se gospodin koji je naglasio da je stan sredio kao za „sebe”, pa sam odlučila da odem u Ulicu Strahinjića Bana, iako je rekao cenu koju nisam bila spremna da platim: 300 evra za 30 kvadrata – kaže Jovanovićeva.

Stan se nalazio na četvrtom spratu u zgradi bez lifta, a nameštaj je, po njenim rečima, stanodavac izgleda skupljao pored kontejnera jer je sve u stanju raspadanja. Na staru mašinu za veš u kupatilu vlasnik je stavio rešo i počeo da objašnjava kako njegov toalet ima prirodnu ventilaciju, pa bi svi mirisi od kuvanja išli „pravo” napolje, a ne u tu jednu sobu. Uprkos utisku koji je ostavio, pomenuti stanodavac je tražio depozit u visini jedne kirije „kako bi se osigurao da će mu stan biti vraćen u stanju u kakvom ga izdaje”.

M. Vukas

-------------------------------------------------------------------

Vole centar, neće u Žarkovo ili Mirijevo

Novih, apartmanski opremljenih garsonjera po znatno nižim cenama nego u centru, ima u Žarkovu, Mirijevu i na Karaburmi, ali studenti se retko odlučuju za ove lokacije.

– Kada na pitanje zakupca „Imate li nešto za 150 evra?” odgovorim potvrdno – jednoiposoban u Žarkovu kod pijace, u novoj zgradi sa klimom i novim nameštajem, dobijem novo pitanje: „A gde je to i koliko prevoza moram da promenim da bih stigao u centar” – kaže Aleksandra Krstić i dodaje da studenti iz unutrašnjosti nisu naviknuti na „gubljenje” vremena po gradskom prevozu zbog čega često na licu mesta „probijaju” limit koji su spremni da plate za stan u blizini fakulteta.