Stihovi Džona Kitsa na filmu

U okviru ciklusa „Izvođenje poezije na filmu”, u Velikoj sali Studenskog kulturnog centra upriličeno je veče posvećeno britanskom romantičaru Džonu Kitsu, odnosno njegovim stihovima ovekovečenim u poznatim filmskim ostvarenjima. Urednik „Filmforuma” SKC-a Stevan Vuković i Tijana Savatić predstavili su sedam Kitsovih pesama, uz projekcije inserata iz filmova.

Kits je odudarao od ostalih romantičara po svom skromnom poreklu, pripadao je grupi „kokni pesnika”, što je bio izraz za radničku klasu tadašnjeg Londona. Predstavljene pesme nastale su između 1818. i 1820, godinu dana pre nego što je preminuo od tuberkuloze u 25. godini, a govore o lepoti, prolaznosti, rastanku i žalu za životom i svetom koji ostavlja.

Stihovima „lepota je istina, istina lepota, i to je na zemlji sve, čoveče, znaj” kojima se završava Kitsova „Oda grčkoj urni” počinje i film „Portret Dženi” iz 1948.

„Urna i portret su umetnički predmeti koji pokazuju ceo jedan kosmos, nešto što je nadvremensko. Uloga umetnosti tu prevazilazi praktičnu svrhu i suprotstavlja se nauci”, rekao je Vuković.

Delovi pesme „Kada sam počeo da strahujem da ću prestati da postojim” pojavljuju se u filmu „Kratak susret” iz 1945.

„Pesnik se pita da li će preživeti dovoljno dugo da sve lepote sveta prenese u svoju pesmu i tako ih ovekoveči. Odnosno, boji se da neće. To je saznanje pojedinca da je njegova svest kratka i da će otići”, kazala je Savatićeva.

Usledili su stihovi iz „Ode jeseni” koja je poslednja pesma koju je Kits napisao u Engleskoj pre nego što je otišao na poslednje putovanje u Rim sa kog je znao da se neće vratiti.

„Kits se oprašta od života, od svoje ljubavi Fani, svestan da je više neće videti… Jasno je aludiranje na uzvišeno vreme, vrenje života”, objasnila je Savatićeva stihove koji se pojavljuju u filmu „Zlatne godine gospođice Žane Brodi” iz 1969.

Osim u posleratnim klasicima, Kitsove pesme našle su mesto i u savremenoj kinematografiji. U filmu „Belci ne umeju da skaču” iz 1992. sa Veslijem Snajpsom i Vudijem Harelsonom citira se Kitsov „Endimion”. U ostvarenju „Skriveno” iz 2003. godine rediteljke Džejn Kempion, glavna junakinja profesorka engleskog koju tumači Meg Rajan citira stihove Kitsove „Lepe dame bez milosti” dok uzima pištolj da usmrti ubicu.

„Sjajna zvezda” iz 2009, za koju režiju potpisuje takođe Kempionova, nosi naziv istoimenog Kitsovog soneta. Reč je o biografskom filmu o mladom pesniku i ljubavi sa Fani Braun – ljubavi koju su razdvojile klasne razlike, a potom i njegova prerana smrt.