Volš danima uklanjao dokaze Aninog ubistva

Ubistvo Srpkinje Ane Volš u Bostonu u SAD rasvetljeno je zahvaljujući velikom broju digitalnih dokaza koji su, zajedno sa materijalnim tragovima, doveli do razrešenja dvonedeljne misterije njenog nestanka. Suprug Brajan Volš optužen je za ubistvo žene i suočen sa višedecenijskom robijom.

Iako Anino telo nije nađeno, a sumnja se da ga je Volš potpuno uništio, tužilaštvo je sklopilo mozaik ovog slučaja. Mnoštvo dokaza u slučaju za koji se zainteresovala srpska, američka ali i svetska javnost policija je prikupila prateći njegove pretrage na „Guglu”, lokacije mobilnog telefona i video-nadzor.

Brajan Volš, sudeći prema dokazima na koje se tužilaštvo poziva u optužnici, otkriven je zahvaljujući svojim postupcima posle zločina. Policija je pratila signal Volšovog telefona u danima nakon što je Ana nestala i tako utvrdila da nije govorio istinu o svom kretanju. Korišćeni su i snimci sa nadzornih kamera, pa je otkriveno da je 2. januara kupovao velike količine sredstava i opreme za čišćenje.

Signal Volšovog telefona uhvaćen je u stambenim kompleksima u Broktonu i Abingtonu, na mestima na kojima nije prijavio da je bio. Bezbednosna kamera snimila ga je 3. januara kako prilazi kontejneru noseći kesu za smeće. Prema pokretu koji je napravio bacajući kesu, moglo se zaključiti da je unutra nešto teško.

Dva dana kasnije, Volš je lociran pored kontejnera u blizini stana gde živi njegova majka. Pretresom otpada iz tog kontejnera na deponiji u Pibodiju u čak deset kesa nađeni su testera za metal, krvlju natopljeni tepih, sekire i korišćeni pribor za čišćenje. Sudeći po tome, Volš se dokaza zločina oslobađao danima, bacajući ih u kontejnere u različitim naseljima.

Javnost je najviše šokirala Volšova pretraga na „Guglu”. Koristio je ajped svog sina kako bi na njemu istraživao načine i sve pojedinosti uništavanja tela. Nakon što je 27. decembra prošle godine čitao informacije o što jednostavnijem razvodu, počeo je da „gugla” drugu temu – metode uklanjanja tragova zločina.

Volš je prekjuče pred sudom u Kvinsu izjavio da nije kriv, iako je tužiteljka pročitala čitavu rekonstrukciju njegovih postupaka koji ga direktno dovode u vezu sa ubistvom. U cik zore prvog dana nove godine, kada ga je Ana, prema njegovoj prijavi policiji, poljubila i otišla na aerodrom na let za Vašington, on je u pretraživač na ajpedu na svakih nekoliko minuta kucao nova pitanja o uklanjanju tela. Među njima je i „10 načina da uklonite leš ako stvarno morate”, „koliko traje DNK”, „koji su najbolji načini da uništite telo” i šta se dešava ako ga potopite u amonijak ili formaldehid. Sutradan je čitao o testeri, kao najboljem alatu za uništavanje tela ali i o tome da li neko može biti optužen za ubistvo ako tela nema. Upravo testera jedan je od predmeta sa tragovima krvi koje je policija našla u Pibodiju. Narednih dana istraživao je da li možete naslediti imovinu ako nekog ubijete i da li soda bikarbona može da prikrije miris leša. Zanimalo ga je šta se dešava sa kosom posle smrti i da li neko može biti identifikovan ako su mu slomljeni zubi.

DNK analiza utvrdila je prisustvo i Aninih i Brajanovih bioloških tragova na krvavim predmetima što gotovo nepobitno ukazuje na Volšovu krivicu. Nađena je i njena torbica, deo nakita i odeća koju je, prema Brajanovoj prijavi, nosila kada je navodno otputovala. Na deponiji je zatečena čak i njena potvrda o vakcinaciji protiv kovida. Anine krvi bilo je u Volšovom automobilu, dok je krvav nož nađen u podrumu njihove kuće u Kohasetu.

I pored ovih dokaza, advokat Trejsi Majner koja brani Brajana Volša izjavila je lokalnim novinarima da je lako nekog optužiti za ubistvo ali da će biti teško to dokazati pred sudom, kao i da će se suditi u sudnici a ne u medijima.