Волш данима уклањао доказе Аниног убиства

Убиство Српкиње Ане Волш у Бостону у САД расветљено је захваљујући великом броју дигиталних доказа који су, заједно са материјалним траговима, довели до разрешења двонедељне мистерије њеног нестанка. Супруг Брајан Волш оптужен је за убиство жене и суочен са вишедеценијском робијом.

Иако Анино тело није нађено, а сумња се да га је Волш потпуно уништио, тужилаштво је склопило мозаик овог случаја. Мноштво доказа у случају за који се заинтересовала српска, америчка али и светска јавност полиција је прикупила пратећи његове претраге на „Гуглу”, локације мобилног телефона и видео-надзор.

Брајан Волш, судећи према доказима на које се тужилаштво позива у оптужници, откривен је захваљујући својим поступцима после злочина. Полиција је пратила сигнал Волшовог телефона у данима након што је Ана нестала и тако утврдила да није говорио истину о свом кретању. Коришћени су и снимци са надзорних камера, па је откривено да је 2. јануара куповао велике количине средстава и опреме за чишћење.

Сигнал Волшовог телефона ухваћен је у стамбеним комплексима у Броктону и Абингтону, на местима на којима није пријавио да је био. Безбедносна камера снимила га је 3. јануара како прилази контејнеру носећи кесу за смеће. Према покрету који је направио бацајући кесу, могло се закључити да је унутра нешто тешко.

Два дана касније, Волш је лоциран поред контејнера у близини стана где живи његова мајка. Претресом отпада из тог контејнера на депонији у Пибодију у чак десет кеса нађени су тестера за метал, крвљу натопљени тепих, секире и коришћени прибор за чишћење. Судећи по томе, Волш се доказа злочина ослобађао данима, бацајући их у контејнере у различитим насељима.

Јавност је највише шокирала Волшова претрага на „Гуглу”. Користио је ајпед свог сина како би на њему истраживао начине и све појединости уништавања тела. Након што је 27. децембра прошле године читао информације о што једноставнијем разводу, почео је да „гугла” другу тему – методе уклањања трагова злочина.

Волш је прекјуче пред судом у Квинсу изјавио да није крив, иако је тужитељка прочитала читаву реконструкцију његових поступака који га директно доводе у везу са убиством. У цик зоре првог дана нове године, када га је Ана, према његовој пријави полицији, пољубила и отишла на аеродром на лет за Вашингтон, он је у претраживач на ајпеду на сваких неколико минута куцао нова питања о уклањању тела. Међу њима је и „10 начина да уклоните леш ако стварно морате”, „колико траје ДНК”, „који су најбољи начини да уништите тело” и шта се дешава ако га потопите у амонијак или формалдехид. Сутрадан је читао о тестери, као најбољем алату за уништавање тела али и о томе да ли неко може бити оптужен за убиство ако тела нема. Управо тестера један је од предмета са траговима крви које је полиција нашла у Пибодију. Наредних дана истраживао је да ли можете наследити имовину ако неког убијете и да ли сода бикарбона може да прикрије мирис леша. Занимало га је шта се дешава са косом после смрти и да ли неко може бити идентификован ако су му сломљени зуби.

ДНК анализа утврдила је присуство и Аниних и Брајанових биолошких трагова на крвавим предметима што готово непобитно указује на Волшову кривицу. Нађена је и њена торбица, део накита и одећа коју је, према Брајановој пријави, носила када је наводно отпутовала. На депонији је затечена чак и њена потврда о вакцинацији против ковида. Анине крви било је у Волшовом аутомобилу, док је крвав нож нађен у подруму њихове куће у Кохасету.

И поред ових доказа, адвокат Трејси Мајнер која брани Брајана Волша изјавила је локалним новинарима да је лако неког оптужити за убиство али да ће бити тешко то доказати пред судом, као и да ће се судити у судници а не у медијима.