Prava umetnost je dugo igrati istu ulogu

Mnoge sam predstave odigrao 100 i više puta, imam i nekih u svojoj biografiji sa više od 200 izvođenja. Ali predstava „Bajka o pozorištu” mi je posebno draga, budući da sam na izvestan način inicirao njen nastanak. To je ujedno predstava od koje nikada nisam zaradio nijedan jedini dinar, jer za svako njeno izvođenje kupim više ulaznica nego što mi je visina honorara. Volim da pozovem svoje prijatelje, kolege, poklonike pozorišta na ovaj za mene scenski praznik.

Glumac Tihomir Stanić ovako je za „Politiku” komentarisao predstavu „Bajka o pozorištu”, po tekstu Vladimira Đurđevića, u režiji Marka Misirače, koja će u nedelju uveče, 22. januara, od 19.30 sati na sceni „Bata Stojković” beogradskog Zvezdara teatra imati svoje 100. izvođenje. Osam godina od premijere ove komedije, glumačka ekipa, koju pored Tihomira Stanića čine Branislav Zeremski, Miodrag Krstović, Vesna Stanković, Stefan Radonjić, Iskra Brajović i Snežana Savić, stoti put će se pokloniti publici koja je uspela da dođe do karata jer su rasprodate čim je objavljen januarski repertoar u Zvezdara teatru. Scenograf je Milenko Jeremić, kostimograf Jelena Simović, a kompozitor Branislav Pipović.

– Volim predstavu „Bajka o pozorištu”, zato što je jedna od retkih u kojoj ceo ansambl podjednako dobro igra, isto tako se i publika zabavlja. Izvodimo je precizno evo već toliko puta, bez improvizacija. Dogovorili smo se unutra ansambla da dodamo samo dve rečenice od postanka predstave do sada i radujem se svakom njenom izvođenju – naglašava Stanić, koga je nemirni duh proteklih dana vodio čak do Zanzibara, gde je istraživao čari ovog ostrva u Indijskom okeanu.

Komad „Bajka o pozorištu”, nastao je u jednoj od značajnih godina Zvezdara teatra, kada su obeležavali 30 godina od osnivanja. Iza nje stoji i epitet „najbolja komedija u gradu”, koji je dobio u sezoni 2014/2015. od bloga „Belgrade Edit Culture”.

Tihomir Stanić tumačio je tokom karijere brojne scenske junake: Jegora Vasiljeviča Kurjačeva, Osvalda Alvinga, Savu Šumanovića, Mihaila Vasiljeviča Platonova, Grofa od Glostera… Među Stanićevim scenskim junacima, svakako značajno mesto zauzima i lik Marka u predstavi „Art” Jasmine Reze, u režiji Alise Stojanović, Ateljea 212, kojeg je od premijere 1997. godine igrao više od 200 puta, a čiji kostim i danas na sceni nosi. Ova predstava je, takođe, jedna od dugovečnijih u kojima Stanić nastupa, pored Svetozara Cvetkovića i Branislava Zeremskog.

– Kada je dugovečnost predstava u pitanju volim da pomenem reditelja Ljubomira Mucija Draškića, koji nikada nije gledao svoje premijere. Draškić je uvek govorio da nije bitno prvo izvođenje neke predstave, nego kakvo je baš to stoto pojavljivanje pred publikom u istoj ulozi, odelu i cipelama. Zato je važno da svakoj predstavi pristupimo kao da će moći da bude odigrana najmanje toliko puta – priča Stanić, koji uveliko priprema repertoar i za naredno, treće izdanje „Teatrijuma”, koji će i ovoga leta u ambijentalnom prostoru u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, ponuditi publici zanimljiv repertoar. U međuvremenu neumorni Tihomir Stanić istrajavaće i na seriji „Nobelovac” od osam epizoda, posvećenoj Ivi Andriću, kojeg je više puta tumačio. I nebrojeno puta kazivao odlomke iz njegovih dela.

– I da opet podsetim na reči Ljubomira Mucija Draškića, budući da mi glumci svi imamo želju da igramo što više uloga. Draškić je govorio da je prava umetnost dugo, dugo igrati istu ulogu. Da je to najveće zadovoljstvo. I zaista je tako – konstatuje Stanić.

Serija „Nobelovac” biće rađena pod okriljem RTS-a, scenaristi su Ivan Velisavljević i Jelena Mijović. Pored toga što će tumačiti Andrića, od 1941. do 1961. godine, Tihomir Stanić će je i režirati. Snimanje će, kako najavljuje, početi 1. septembra u Višegradu, kada će biti poznato i ko će tumačiti mladog Andrića, budući da će u narednom periodu biti održan kasting za ovu ulogu.

– Osvetlićemo Ivu Andrića, jednog od najznačajnijih stvaralaca, umova koje smo imali, koji je dobio Nobelovu nagradu i doneo ugled našoj književnost i kulturi u svetu. Bavićemo se Andrićem od trenutka kada je dobio vest da je dobio „Nobela” do trenutka kada je otišao da zvanično primi nagradu. Kako je stigao do Švajcarske, gde su mu nudili da boravi 1941. godine, ali je tek 1961. otišao tamo kao Nobelovac. Andrić je osporavan zato što je pripadao građanskom svetu, zato što je bio ambasador u Berlinu u vreme Hitlera, da je prijatelju preoteo ženu… Pokušaćemo da rasvetlimo priče, komentare o trivijalnim trenucima iz života velikog Ive Andrića, da gledaocima u formi biografske drame približimo okolnosti i vreme u kojima je živeo i stvarao svoja dela: „Na Drini ćuprija”, „Gospođica”, „Prokleta avlija”, „Travnička hronika” – kaže Stanić.