Bošnjačke popisne zamke

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 24. avgusta – Ideja da se u Bosni i Hercegovini 2011. godine obavi popis bez izjašnjavanja o nacionalnoj i verskoj pripadnosti stanovništva apsolutno je neprihvatljiva, zajednički je stav svih relevantnih političara i stručne javnosti u Republici Srpskoj. U Federaciji BiH, pak, pogotovo vodeće bošnjačke političke ličnosti, smatraju da bi ovakav popis bio u redu, jer bi na osnovu dobijenih podataka bilo moguće realno planiranje ekonomskog i društvenog razvoja.

Povodom predloga da se na popisu građani ne izjašnjavaju o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, premijer Republike Srpske Milorad Dodik je danas izjavio novinarima „da to pravo niko ne sme uskratiti stanovnicima BiH”. „Ja sam Srbin i neću da posle takvog krnjeg popisa ispadnem neko drugi. To je podvala na koju Republika Srpska neće pristati”, kazao je Dodik i konstatovao da se iza ove „priče krije zamka stvaranja ’bosanske nacije’ u koju srpski narod neće upasti.

Profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci demograf dr Stevo Pašalić je za naš list rekao da „takav popis ne bi bio demokratska identifikacija BiH”. „Nema nijednog stručnog razloga da se on uradi po tom obrascu koji, koliko sam obavešten, protežiraju pojedinci iz međunarodne zajednice. Uostalom i u zapadnoevropskim zemljama se građani izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Da nije tako, ne bi se znalo koliko Valonaca i Flamanaca živi u Belgiji, koliko je, recimo, Katalonaca i Baska u Španiji ili koliko je Nemaca, Italijana, Francuza i Retoromana u Švajcarskoj”, izjavio je za naš list profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci demograf dr Stevo Pašalić.

On podseća da je još za vreme Otomanske imperije prilikom popisa stanovništvu bilo dozvoljeno da izrazi svoju versku opredeljenost. „Tako je bilo i kada je Austrougarska monarhija vladala BiH, a posle konstituisanja nacija svugde i uvek je građanima bilo dozvoljeno da upišu svoju nacionalnu pripadnost. Ovo je ne samo potrebno nego i vrlo poželjno u višenacionalnim državama kakva je i BiH”, naglasio je dr Pašalić.

I on pretpostavlja da se iza ideje da se u BiH narodi ne popisuju po nacionalnoj i verskoj pripadnosti krije namera poništavanja srpskog i hrvatskog nacionalnog identiteta i stvaranje „bosanske nacije”. „Nisu Bošnjaci slučajno, jedini u svetu, nazvali svoj jezik prema nazivu toponima, a ne prema imenu naroda koji ga govori. Bosanski jezik je, moj je utisak, samo prva i to bitna stepenica u njihovom naumu da Srbe i Hrvate, a u krajnjoj liniji i sebe, ’pretope’ u Bosance. Osim toga, bošnjački političari računaju da bi, takvim popisom, i u idućoj deceniji na snazi ostala sadašnja formula raspodele vlasti, a to je popis iz 1991. godine. Ako bi se ostvarilo ono čemu teži bošnjačka politička elita, onda bi to u suštini bila negacija rezultata popisa”, ocenio je naš sagovornik.

Pašalić u nameri da se popis obavi bez izjašnjavanja građana o nacionalnoj i verskoj pripadnosti vidi još jednu zamku: „Takav popis omogućio bi Bošnjacima da i dalje manipulišu brojem mrtvih, nestalih, interno raseljenih i izbeglih u proteklom ratu, kao i brojem povratnika. Oni i danas govore o dve-tri stotine hiljada mrtvih, pri čemu pod tim brojem podrazumevaju samo Bošnjake, iako su sva relevantna istraživanja pokazala da je broj ukupno stradalih nešto manji od 100.000.”
Boro Marić