Бошњачке пописне замке

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 24. августа – Идеја да се у Босни и Херцеговини 2011. године обави попис без изјашњавања о националној и верској припадности становништва апсолутно је неприхватљива, заједнички је став свих релевантних политичара и стручне јавности у Републици Српској. У Федерацији БиХ, пак, поготово водеће бошњачке политичке личности, сматрају да би овакав попис био у реду, јер би на основу добијених података било могуће реално планирање економског и друштвеног развоја.

Поводом предлога да се на попису грађани не изјашњавају о националној и верској припадности, премијер Републике Српске Милорад Додик је данас изјавио новинарима „да то право нико не сме ускратити становницима БиХ”. „Ја сам Србин и нећу да после таквог крњег пописа испаднем неко други. То је подвала на коју Република Српска неће пристати”, казао је Додик и констатовао да се иза ове „приче крије замка стварања ’босанске нације’ у коју српски народ неће упасти.

Професор Филозофског факултета у Бањалуци демограф др Стево Пашалић је за наш лист рекао да „такав попис не би био демократска идентификација БиХ”. „Нема ниједног стручног разлога да се он уради по том обрасцу који, колико сам обавештен, протежирају појединци из међународне заједнице. Уосталом и у западноевропским земљама се грађани изјашњавају о својој националној припадности. Да није тако, не би се знало колико Валонаца и Фламанаца живи у Белгији, колико је, рецимо, Каталонаца и Баска у Шпанији или колико је Немаца, Италијана, Француза и Реторомана у Швајцарској”, изјавио је за наш лист професор Филозофског факултета у Бањалуци демограф др Стево Пашалић.

Он подсећа да је још за време Отоманске империје приликом пописа становништву било дозвољено да изрази своју верску опредељеност. „Тако је било и када је Аустроугарска монархија владала БиХ, а после конституисања нација свугде и увек је грађанима било дозвољено да упишу своју националну припадност. Ово је не само потребно него и врло пожељно у вишенационалним државама каква је и БиХ”, нагласио је др Пашалић.

И он претпоставља да се иза идеје да се у БиХ народи не пописују по националној и верској припадности крије намера поништавања српског и хрватског националног идентитета и стварање „босанске нације”. „Нису Бошњаци случајно, једини у свету, назвали свој језик према називу топонима, а не према имену народа који га говори. Босански језик је, мој је утисак, само прва и то битна степеница у њиховом науму да Србе и Хрвате, а у крајњој линији и себе, ’претопе’ у Босанце. Осим тога, бошњачки политичари рачунају да би, таквим пописом, и у идућој деценији на снази остала садашња формула расподеле власти, а то је попис из 1991. године. Ако би се остварило оно чему тежи бошњачка политичка елита, онда би то у суштини била негација резултата пописа”, оценио је наш саговорник.

Пашалић у намери да се попис обави без изјашњавања грађана о националној и верској припадности види још једну замку: „Такав попис омогућио би Бошњацима да и даље манипулишу бројем мртвих, несталих, интерно расељених и избеглих у протеклом рату, као и бројем повратника. Они и данас говоре о две-три стотине хиљада мртвих, при чему под тим бројем подразумевају само Бошњаке, иако су сва релевантна истраживања показала да је број укупно страдалих нешто мањи од 100.000.”
Боро Марић