Tradicija i valcer će se opet sresti u Hofburg palati

Svetosavski bal, najprestižnije okupljanje srpske zajednice u glavnom gradu Austrije, i istovremeno deo čuvene bečke balske sezone i svetosavskih svečanosti, zakazan je ove godine za 10. februar. Uz zvuke valcera, ali i violine i trube, uz austrijske i srpske taktove, u palati Hofburg opet će se naći nasmejana lica gostiju u svečanim toaletama. Tako se na Svetosavskom balu druže još od 1998. godine kada je bal obnovljen. Verovatno da više nikoga nije potrebno podsećati da je Beč grad kulture u koju je utkana balska sezona, koju grad živi od novembra do februara svake godine, vekovima unazad. Svetosavski bal i njegovi učesnici našli su svoje mesto u vremenu rezervisanom za plesne haljine i odela i na taj način spojili kulture podneblja iz koga potiču i u kome žive. Priča o valceru vodi nas ka „Srpskom kadrilu” i 19. veku. Evo kako.

Ideja za organizovanje Svetosavskog bala i obnavljanje tradicije nastala je kada je društvo „Johan Štraus” iz Beča zatražilo podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela Johana Štrausa. U okviru tih dela nalazio se i „Srpski kadril”. Tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije došlo se do zanimljivog podatka da je knez Miloš Obrenović, koji je od 1842. godine živeo u Beču i posećivao bečke balove, dao nalog Johanu Štrausu sinu (Mlađem) da napiše kompoziciju prikladnu za Slavenski bal.

Tako je nastala kompozicija „Srpski kadril”, a ista je prvi put izvedena na Slavenskom balu u Beču 1846. godine. Miloš Obrenović je Slavenskim balom želeo da okupi ugledne Srbe koji su živeli i radili u austrijskoj prestonici u to vreme, a među njima su bili i velikani Vuk Stefanović Karadžić i Branko Radičević. Slavenskom balu svojim prisustvom su na značaju davale strane diplomate, srpski zvaničnici, visoki oficiri sa svojim porodicama, kao i mnogi ugledni građani Austrije.

Nakon stogodišnje pauze, godine 1998. po prvi put se organizuje srpski bal pod novim imenom – „Svetosavski bal”. To ime bal nosi i danas, a dobio ga je po prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju, Svetom Savi.

Zvanični program Svetosavskog bala povezuje dve kulture i na njemu se izvode, kako bečki valcer, tako i srpske tradicionalne igre. Operske arije i šansone deo su balskog programa, kao i pomenuti, a neizostavni „Srpski kadril” Johana Štrausa Mlađeg. Svetosavski bal godinama uspeva da okupi građane srpske zajednice u dijaspori. Među balskim gostima sreću se ugledni gosti iz sfere kulture, obrazovanja i nauke, diplomate, sveštenstvo, ali svakako i studenti, poslovni ljudi i obični živalj, nezavisno od porekla i nacionalnosti, te se svi rado druže, zabavljaju i nazdravljaju uz uvek zanimljiv kulturni program Svetosavskog bala.