Традиција и валцер ће се опет срести у Хофбург палати

Светосавски бал, најпрестижније окупљање српске заједнице у главном граду Аустрије, и истовремено део чувене бечке балске сезоне и светосавских свечаности, заказан је ове године за 10. фебруар. Уз звуке валцера, али и виолине и трубе, уз аустријске и српске тактове, у палати Хофбург опет ће се наћи насмејана лица гостију у свечаним тоалетама. Тако се на Светосавском балу друже још од 1998. године када је бал обновљен. Вероватно да више никога није потребно подсећати да је Беч град културе у коју је уткана балска сезона, коју град живи од новембра до фебруара сваке године, вековима уназад. Светосавски бал и његови учесници нашли су своје место у времену резервисаном за плесне хаљине и одела и на тај начин спојили културе поднебља из кога потичу и у коме живе. Прича о валцеру води нас ка „Српском кадрилу” и 19. веку. Ево како.

Идеја за организовање Светосавског бала и обнављање традиције настала је када је друштво „Јохан Штраус” из Беча затражило подршку српских привредника у Аустрији за штампање сабраних дела Јохана Штрауса. У оквиру тих дела налазио се и „Српски кадрил”. Трагајући за историјатом настанка ове композиције дошло се до занимљивог податка да је кнез Милош Обреновић, који је од 1842. године живео у Бечу и посећивао бечке балове, дао налог Јохану Штраусу сину (Млађем) да напише композицију прикладну за Славенски бал.

Тако је настала композиција „Српски кадрил”, а иста је први пут изведена на Славенском балу у Бечу 1846. године. Милош Обреновић је Славенским балом желео да окупи угледне Србе који су живели и радили у аустријској престоници у то време, а међу њима су били и великани Вук Стефановић Караџић и Бранко Радичевић. Славенском балу својим присуством су на значају давале стране дипломате, српски званичници, високи официри са својим породицама, као и многи угледни грађани Аустрије.

Након стогодишње паузе, године 1998. по први пут се организује српски бал под новим именом – „Светосавски бал”. То име бал носи и данас, а добио га је по првом српском архиепископу и просветитељу, Светом Сави.

Званични програм Светосавског бала повезује две културе и на њему се изводе, како бечки валцер, тако и српске традиционалне игре. Оперске арије и шансоне део су балског програма, као и поменути, а неизоставни „Српски кадрил” Јохана Штрауса Млађег. Светосавски бал годинама успева да окупи грађане српске заједнице у дијаспори. Међу балским гостима срећу се угледни гости из сфере културе, образовања и науке, дипломате, свештенство, али свакако и студенти, пословни људи и обични живаљ, независно од порекла и националности, те се сви радо друже, забављају и наздрављају уз увек занимљив културни програм Светосавског бала.