Izložba Borisa Podreke u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu

U Muzeju primenjene umetnosti od 30. januara do 15. marta godine biće priređena izložba o proslavljenom arhitekti Borisu Podreki pod nazivom „Arhikultura”. Na otvaranju govore: Biljana Jotić, v.d. direktora ovog muzeja, Kristijan Ebner, austrijski ambasador u RS, Damjan Bergant, slovenački ambasador u RS, Luka Gori, italijanski ambasador u RS, Miodrag Ivanović, državni sekretar, pomoćnik ministra kulture Republike Srbije, Boris Podreka, arhitekta, profesor, autor.

Izložba, čiji su kustosi  Biljana Jotić i Relja Petrović, arhitekta, sastoji se, pre svega, od arhitektonskih rešenja, kako izvedenih tako i od onih koja to nisu. Takođe, Podreka će prvi put beogradskoj publici pokazati i svoja likovna dela, kao i nekolicinu dela primenjene umetnosti, čiji je autor.

Na osnovu oko 400 originalnih autorskih dela, koliko ih je Podreka izradio do sada, sažeti pregled njegovog načina rada podrazumeva sledeće: u svakom projektnom zadatku, on pomno analizira okruženje, gradske celine, istoriju mesta. Ta saznanja, poput slojeva, Podreka spaja sa svojim arhitekturi inherentnim nastojanjima, a koja u prvom redu potiču iz teorija vezanih za ličnosti i dela Zempera i Vagnera, ali i iz interesovanja za posebna zdanja, strukture ili specifičnosti koje pripadaju opštoj istoriji arhitekture, saopštili su organizatori.

Ipak, Boris Podreka voli da pominje svoje drugo školovanje, koje je stekao mimo visokih škola, s jedne strane kroz studije radova Plečnika, a kroz njegovo delo i otkrivanjem Mikene i Vavilona, a sa druge strane polugodišnjim boravkom u Skandinaviji. Nordijski red stečen radom u ateljeu Ralfa Erskina prisutan je kao ustaljeni aspekt u Podrekinom delu.

Ovom prilikom, veoma je značajno istaći i Podrekin pedagoški dvadesetpetogodišnji profesorski rad. Obrazovanje mladih ljudi, njihovo podsticanje ili motivisanje, prenošenje iskustava i znanja u analizi vodećih tema iz istorije arhitekture slivaju se u nacrte (pa i u njegove vlastite) naročit je doprinos koji treba visoko da se rangira.

Podrekine izložbe koje su privukle međunarodnu pažnju: postavka o opusu Fridriha Kislera (bečki Muzej 20. veka , 1986), izložba o Joži Plečniku (pariski Centar Žorž Pompidu, 1986), Karlu Skarpi (Venecija, 1984), sa Marijom Botom ili o „bečkim temama”, na primer o bidermajer stilu (pekinška Carska palata, 2000), kao i o muzičarima, poput Johana Štrausa (Muzej grada Beča 1999).

Boris Podreka (1940), arhitekta i umetnik, ponikao u Srednjoj Evropi baštini njenu istorijsku i umetničku tradiciju. Odrasta u višejezičnoj sredini i stvara u multikulturnom ambijentu na prostoru između Beograda i Ljubljane, Trsta i Venecije, Beča i Štutgarta. Putem njemu svojstvene poetike razlika, tokom svog gotovo pet decenija dugog arhitektonskog stvaralaštva, Podreka napreduje na svom potpuno ličnom putu koji se manifestuje kroz snagu izraza brojnih međunarodnih ostvarenja u osam evropskih država, kao i u Kini.