S „Politikom” 70 godina

Biblijski ljudi su živeli po više stotina godina i kad je Bog video da će se previše namnožiti na Zemlji, ograničio je ljudski vek na 120 godina. „Politika” se sasvim približila toj granici. Siguran sam da će Bog iduće godine učiniti izuzetak, pa će „Politika” dostići godine, recimo, Metušalaha koji „požive devet stotina šezdeset i devet godina” (Knjiga postanja).

A ja s „Politikom” živim punih 70 godina. Iz nje naučih slova pre nego što sam pošao u školu. Moj stric Ljubiša, penzioner, dobijao je poštom ove novine (behu jedine u našem selu) i, pošto bi ih pročitao, davao ih je meni. Kad sam shvatio da će mi novinarstvo biti sudbina, bez imalo nade, pitao sam se: da li ću ja ikada biti novinar „Politike”? Smatrao sam to velikom čašću i vrhom novinarskog poziva, tako i danas smatram.

Želja mi se ostvarila, a to se dešava samo kad se nešto silno želi. Počeo sam, pre 40 godina, da objavljujem pesme i priče u „Politici za decu”. Deset godina kasnije postao sam honorarni dopisnik, najpre iz Brčkog, onda iz Gornjeg Milanovca, a potom sam zasnovao i radni odnos u Makedonskoj 29, odakle sam 2006. godine otišao u penziju. Čuj, u penziju! Svih ovih 17 penzionerskih godina objavljujem svoje tekstove u „Politici”, a i dalje ću. I svako jutro odlazim na trafiku po svoje novine. Prosto mrzim praznike kada se štampa dvobroj ili trobroj „Politike”, kada jutro osvane bez novog broja. Kao da nije ni osvanulo.

Bilo ti srećno i dugovečno, draga „Politiko”!

Boško Lomović,
novinar u penziji