С „Политиком” 70 година

Библијски људи су живели по више стотина година и кад је Бог видео да ће се превише намножити на Земљи, ограничио је људски век на 120 година. „Политика” се сасвим приближила тој граници. Сигуран сам да ће Бог идуће године учинити изузетак, па ће „Политика” достићи године, рецимо, Метушалаха који „поживе девет стотина шездесет и девет година” (Књига постања).

А ја с „Политиком” живим пуних 70 година. Из ње научих слова пре него што сам пошао у школу. Мој стриц Љубиша, пензионер, добијао је поштом ове новине (беху једине у нашем селу) и, пошто би их прочитао, давао их је мени. Кад сам схватио да ће ми новинарство бити судбина, без имало наде, питао сам се: да ли ћу ја икада бити новинар „Политике”? Сматрао сам то великом чашћу и врхом новинарског позива, тако и данас сматрам.

Жеља ми се остварила, а то се дешава само кад се нешто силно жели. Почео сам, пре 40 година, да објављујем песме и приче у „Политици за децу”. Десет година касније постао сам хонорарни дописник, најпре из Брчког, онда из Горњег Милановца, а потом сам засновао и радни однос у Македонској 29, одакле сам 2006. године отишао у пензију. Чуј, у пензију! Свих ових 17 пензионерских година објављујем своје текстове у „Политици”, а и даље ћу. И свако јутро одлазим на трафику по своје новине. Просто мрзим празнике када се штампа двоброј или троброј „Политике”, када јутро осване без новог броја. Као да није ни освануло.

Било ти срећно и дуговечно, драга „Политико”!

Бошко Ломовић,
новинар у пензији