Nove drame oko Obame

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. avgusta – Izrazito pojačane mere bezbednosti odavno nisu bile tako simbolične kao sada u Denveru, glavnom gradu Kolorada. Uspostavljene zbog večerašnjeg početka nacionalne konvencije Demokratske partije, koja treba da ozvaniči Baraka Obamu (47) i Džozefa Bajdena (65) kao finaliste u izborima za predsednika SAD, one posredno odslikavaju i širu situaciju, da u toj trci ništa još nije sigurno, iako se mnogima činilo da je „sve rešeno” i da će glasači „oduvati” iz Bele kuće republikance, čija je sadašnja liderska garnitura rekordno nepopularna.

Ispostavile su se, naime, nove i neobične drame oko, poslednjih meseci favorizovanog Obame. Solidna prednost koju je imao nad rivalom smanjena je na tri-četiri procenta (u okviru mogućne statističke greške), što znači da mu leđa okreću mnogi unutar njegovih, demokratskih, redova.

Čini se čak da veći problem od suparnika Obami predstavljaju oni s čijom podrškom je, po logici stvari i partijskoj disciplini, računao. Pristalice Hilari Klinton, koju je on pobedio posle maratonskog nadmetanja, sada ispoljavaju jako disidentstvo. Po upravo objavljenim rezultatima ankete Galupa i „Ju-Es-Ej tudeja”, manje od polovine njenih simpatizera bezrezervno podržava Obamu, dok čak 30 odsto upozorava da će glasati za Mekejna, koji već profitira na neslozi u protivničkom taboru.

Demokrate još vidaju rane zadobijene u unutarstranačkom duelu, konstatuju poznavaoci. Obama i Hilari su se, po tim verzijama, previše međusobno „izudarali” da su otežali saradnju svojih vatrenih pristalica, od kojih neki jedni druge „ne mogu očima da vide”.

Manje se pominju druge „nagrizajuće” okolnosti, među kojima je najupadljivija bila neželjena polno-rasna diferencijacija. Hilari je, podseća se, igrala izrazito na „žensku kartu”, a Obama na podršku svoje crnačke rase, tako da su prilično zapostavili još vladajući sloj belih muškaraca, tradicionalno konzervativnijih od političkih manjina željnih bitnih promena. Istraživanja takođe serviraju podatke da Obami „manjkaju” iskustvo u spoljnoj i bezbednosnoj politici, da i dalje uticaj imaju glasine da je musliman (iako je hrišćanin, kome je otac Kenijac dao srednje ime Husein), pa i da „nije dovoljno patriota”…

Konvencija demokrata, obično svečarska, našla se stoga pred vanrednim izazovima – da poveća uverljivost njihovog predsedničkog kandidata, da uspostavi partijsko jedinstvo, koje uzdrmavaju razočarani klintonovci, i da zaustavi uspon republikanskog rivala Mekejna. Morala bi da uspe u tome, jer bi u suprotnom bila okrivljena da je „izgubila dobijenu bitku” protiv republikanaca, čiji je rejting spao na niske grane, kako zbog neosnovanosti i otegnutosti rata u Iraku, tako i zbog nacionalnog ekonomskog i socijalnog posrtanja.

Demokrate su pred delikatnim samoodređenjem – da li će objedinjene pobediti izbornog rivala ili će unutrašnjim gloženjem poraziti sami sebe u megdanu za Belu kuću, mahom se slažu analitičari. Republikanci, po takvim procenama, nisu u mogućnosti da sami po sebi produže svoju izvršnu vlast.

Prevagu, međutim, mogu da odnesu i neki detalji koji ne zavise od ovdašnjih raspoloženja. Smatra se, tako, da je rusko-gruzijski sukob u Južnoj Osetiji doprineo uzletima i Mekejna i Bajdena, pošto obojica važe za uticajne aktere strategije Amerike i njene težnje da, gotovo po svaku cenu, očuva primat u odlučivanju o globalnom rasporedu moći.

Značajne bi mogle da budu i intimnije pojedinosti, uz nastojanja da se prednosti u imidžu ili biografiji rivala prikažu kao njegove slabosti. Republikanci su, tako, retoričke i pojavne atraktivnosti Obame pokušali da omalovaže kao „šoumenske”, a njegove visoke (harvardske) kvalifikacije kao „elitističke”. Na to je on odgovorio unapređenjem Bajdena, koji je „ukorenjen” u radničkoj klasi, kao i posetama „kolebljivim” izbornim zonama, gde se biračima prikazuje kao „njihov čova”. Ujedno je rešen da „raspauči” po Mekejnu kao „nastavku pogubne Bušove politike” i tako rivalsko veće iskustvo prikaže kao „kontinuitet zastranjivanja”…

U tesnoj trci, dodatnu vrednost imaju i kandidatkinje za „prvu damu”. Mišel Obama će večeras biti najvažniji govornik na demokratskoj konvenciji na početku posvećenoj upoznavanju s biografijom kandidata. Za koji dan će se u istoj ulozi naći Sindi Mekejn – na republikanskoj konvenciji.

Pomenuta anketa svedoči da obema raste rejting, a da Mišel trenutno vodi – sa 53,47 odsto. Održavanje, povećanje ili smanjivanje te razlike zavisiće, u izvesnoj meri, i od postupka bivše „prve dame” Hilari Klinton. Ona najavljuje da će prekosutra izričito podržati Obamu, ali njeni privrženici kao da je „ne slušaju” ili ne veruju u njenu iskrenost, pa nastavljaju da ispoljavaju distanciranje od pobednika nad njihovom miljenicom…