Нове драме око Обаме

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. августа – Изразито појачане мере безбедности одавно нису биле тако симболичне као сада у Денверу, главном граду Колорада. Успостављене због вечерашњег почетка националне конвенције Демократске партије, која треба да озваничи Барака Обаму (47) и Џозефа Бајдена (65) као финалисте у изборима за председника САД, оне посредно одсликавају и ширу ситуацију, да у тој трци ништа још није сигурно, иако се многима чинило да је „све решено” и да ће гласачи „одувати” из Беле куће републиканце, чија је садашња лидерска гарнитура рекордно непопуларна.

Испоставиле су се, наиме, нове и необичне драме око, последњих месеци фаворизованог Обаме. Солидна предност коју је имао над ривалом смањена је на три-четири процента (у оквиру могућне статистичке грешке), што значи да му леђа окрећу многи унутар његових, демократских, редова.

Чини се чак да већи проблем од супарника Обами представљају они с чијом подршком је, по логици ствари и партијској дисциплини, рачунао. Присталице Хилари Клинтон, коју је он победио после маратонског надметања, сада испољавају јако дисидентство. По управо објављеним резултатима анкете Галупа и „Ју-Ес-Еј тудеја”, мање од половине њених симпатизера безрезервно подржава Обаму, док чак 30 одсто упозорава да ће гласати за Мекејна, који већ профитира на неслози у противничком табору.

Демократе још видају ране задобијене у унутарстраначком дуелу, констатују познаваоци. Обама и Хилари су се, по тим верзијама, превише међусобно „изударали” да су отежали сарадњу својих ватрених присталица, од којих неки једни друге „не могу очима да виде”.

Мање се помињу друге „нагризајуће” околности, међу којима је најупадљивија била нежељена полно-расна диференцијација. Хилари је, подсећа се, играла изразито на „женску карту”, а Обама на подршку своје црначке расе, тако да су прилично запоставили још владајући слој белих мушкараца, традиционално конзервативнијих од политичких мањина жељних битних промена. Истраживања такође сервирају податке да Обами „мањкају” искуство у спољној и безбедносној политици, да и даље утицај имају гласине да је муслиман (иако је хришћанин, коме је отац Кенијац дао средње име Хусеин), па и да „није довољно патриота”…

Конвенција демократа, обично свечарска, нашла се стога пред ванредним изазовима – да повећа уверљивост њиховог председничког кандидата, да успостави партијско јединство, које уздрмавају разочарани клинтоновци, и да заустави успон републиканског ривала Мекејна. Морала би да успе у томе, јер би у супротном била окривљена да је „изгубила добијену битку” против републиканаца, чији је рејтинг спао на ниске гране, како због неоснованости и отегнутости рата у Ираку, тако и због националног економског и социјалног посртања.

Демократе су пред деликатним самоодређењем – да ли ће обједињене победити изборног ривала или ће унутрашњим гложењем поразити сами себе у мегдану за Белу кућу, махом се слажу аналитичари. Републиканци, по таквим проценама, нису у могућности да сами по себи продуже своју извршну власт.

Превагу, међутим, могу да однесу и неки детаљи који не зависе од овдашњих расположења. Сматра се, тако, да је руско-грузијски сукоб у Јужној Осетији допринео узлетима и Мекејна и Бајдена, пошто обојица важе за утицајне актере стратегије Америке и њене тежње да, готово по сваку цену, очува примат у одлучивању о глобалном распореду моћи.

Значајне би могле да буду и интимније појединости, уз настојања да се предности у имиџу или биографији ривала прикажу као његове слабости. Републиканци су, тако, реторичке и појавне атрактивности Обаме покушали да омаловаже као „шоуменске”, а његове високе (харвардске) квалификације као „елитистичке”. На то је он одговорио унапређењем Бајдена, који је „укорењен” у радничкој класи, као и посетама „колебљивим” изборним зонама, где се бирачима приказује као „њихов чова”. Уједно је решен да „распаучи” по Мекејну као „наставку погубне Бушове политике” и тако ривалско веће искуство прикаже као „континуитет застрањивања”…

У тесној трци, додатну вредност имају и кандидаткиње за „прву даму”. Мишел Обама ће вечерас бити најважнији говорник на демократској конвенцији на почетку посвећеној упознавању с биографијом кандидата. За који дан ће се у истој улози наћи Синди Мекејн – на републиканској конвенцији.

Поменута анкета сведочи да обема расте рејтинг, а да Мишел тренутно води – са 53,47 одсто. Одржавање, повећање или смањивање те разлике зависиће, у извесној мери, и од поступка бивше „прве даме” Хилари Клинтон. Она најављује да ће прекосутра изричито подржати Обаму, али њени приврженици као да је „не слушају” или не верују у њену искреност, па настављају да испољавају дистанцирање од победника над њиховом миљеницом…