Cena opet presudna za izbor proizvoda

Potrošači širom sveta suočiće se u ovoj godini sa pet velikih izazova koji se odnose na bezbednost hrane. Američki stručnjaci smatraju da će to na prvom mestu biti posledice klimatskih promena, zatim virusi životinjskog porekla koji se prenose hranom, antimikrobna rezistencija, ekonomska kriza i ubrzavanje planova za održivost u proizvodnji. Iako ova predviđanja zvuče zastrašujuće i čini se da se posledice neće osetiti brzo, ipak istraživanja pokazuju drugačije. Ekonomska kriza je, na primer, promenila navike potrošača da biraju proizvode sa ekološkim pakovanjima i iz održive proizvodnje, jer sada opet cena određuje šta će kupiti. Američki portal „Nju fud” prenosi da je za mnoge kupce danas cena veća briga nego uticaj proizvodnje na životnu sredinu. Za 71 odsto potrošača u jednom istraživanju cena je bila presudna prilikom izbora proizvoda, iako je pre nekoliko godina više od 50 odsto njih najpre biralo namirnice koje, na primer, nisu pakovane u plastiku, pa čak i kada su bile skuplje. Mnoge kompanije su u prošloj godini zbog smanjenja količina bačene hrane izbacile sa deklaracija rokove upotrebe, što je još jedna novina potpuno nezamisliva do samo pre deset godina. Ukida se oznaka „najbolje upotrebiti do”, zbog koje je, smatra se, mnoga hrana završila na deponiji, iako je i dalje bila upotrebljiva. Prema podacima Ujedinjenih nacija, 14 odsto hrane proizvedene na svetu propadne između „njive i maloprodaje”. Procenjuje se da se 17 odsto globalne proizvodnje baci, i to 11 odsto u domaćinstvima, četiri procenta u industriji i dva u maloprodaji. Na prvom mestu su napravljene izmene kod deklaracija na voću, koje je na listi proizvoda koji se najviše bacaju, ali generalno sve je više namirnica na kojima će izostati ova oznaka. Interesantan je podatak da je sve manje veganskih trgovina, jer i ove namirnice postaju skupe za sve tanji budžet. U poslednjih pet godina pojam „vegan” se, prema „Guglovoj” statistici, najviše pretraživao između decembra 2019. i januara 2020. godine, ali je u prošloj godini interesovanje potpuno prestalo. Ne samo da se ne pretražuju ovi pojmovi nego je sve više radnji koje se, zbog pada prodaje i male potražnje, zatvaraju. Na globalnom nivou se predviđa da će se smanjiti popularnost biljne hrane, a prema „Statisti” očekuje se da će se prodaja mesa u naredne četiri godine povećati za 7,5 procenata. Jasno je, dakle, da potrošači traže načine da prebrode krizu i sve više biraju jeftinije alternative proizvodima koje su ranije kupovali. Tu je posebno zabeležen rast prodaje proizvoda privatne robne marke, i to za sedam odsto u prošloj godini. Međutim, stručnjaci smatraju da ukoliko ovakvo stanje potraje, ne veruju da će kupci pristati da dugoročno konzumiraju manje kvalitetnu hranu. Predviđa se sve veće interesovanje za lokalno proizvedenu hranu koja je minimalno prerađena. To je možda i budućnost snabdevanja namirnicama, da kupci ulažu novac i pomažu male proizvodnje, a da zauzvrat dobijaju zdravu hranu koja nije industrijska, zdrava je i održiva.