Izložba posvećena drvetu i romanu „Dorotej” u Jevrejskom kulturnom centru

Izložba Mirjane Dragić Lehner, slikarke, članice ULUPDS-a, pod nazivom „Godina drveta i portreti likova i scene iz romana ‘Dorotej’ Dobrila Nenadića” otvorena je večeras u Jevrejskom kulturnom centru, Jevrejska 16 u Beogradu.

„Kako je više nego ikad potrebno brinuti o ekologiji posvetila  sam ovu izložbu jevrejskoj Novoj godini drveta  poznatoj kao Tubišvat. Kada se sadi novo drveće”, kaže umetnica izuzetnih akvarela i grafika.

Neobičnost je da je istovremeno posvećena i romanu „Dorotej” Dobrila Nenadića (1940‒2019) čiji je naslovni junak romana strasni ljubitelj prirode kao i Mirjana Lehner Dragić. Uz to najčitaniji srpski roman prodat u 300.000 primeraka.

Na izložbi, koja će trajati do devetog februara su predstavljena 24 rada u raznim tehnikama.

„Sve na ovoj pomalo neobičnoj izložbi kvalifikuje Mirjanu Lehner kao vrhunskog grafičara. Njeni crteži perom u kojima se arabeskne linije panjeva na kraju projavljuju kao paradigma borbe drveta da ostane ukorenjeno, snažni su i upečatljivi, i predstavljaju odraz duboke unutrašnje teme autorke kao Jevrejke koja je i sama preživela Holokaust”, navodi dr Čedomila Marinković i dodaje:

„I dok su portreti rađeni olovkom filigranski precizni i psihološki snažni, scene su nežne, rađene akvarelom. Sve je u njima vedro, lako i prozračno, kao u knjigama za decu i u nebrojenim ilustracijama, muralima sa Lepenskog vira i scenografijama koje je slikarka tokom svoje duge karijere ilustratora u zemlji i inostranstvu uradila.”

Izložba je prvi put postavljena u Arilju u okviru projekta „Dobrilovi dani”, u galeriji Gradske biblioteke Arilje.

Mirjana Lehner, rođena u 1936. u Beogradu. Akademiju primenjenih umetnosti, Grafički odsek, završila je 1963. u klasi profesora Mihajla Petrova. Sarađivala je sa brojnim izdavačkim i novinskim kućama. Član je ULUPUDS-a od 1970. Dobitnik je nagrade za životno delo ovog udruženja – za stvaralaštvo dugo više od pola veka. Do sada je imala 55 samostalnih izložbi, a učestvovala je i na brojnim grupnim izložbama i likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. (Izrael, Grčka, Francuska , Bugarska…).

Susret dva majstora pera na Rzavu

Mirjana Lehner  i Dobrilo Nenadić su se upoznali u Arilju, živopisnom gradiću u zapadnoj Srbiji u kojoj je Mirjana, provodila leta kod tetke. Osim po malinama, Arilje je poznato i po svojoj netaknutoj prirodi i Rzavu, najčistijoj reci, sa fonetski najizazovnijim imenom.

Ispostaviće se decenijama kasnije, da su se, tako, dva majstora pera, srela na tom neobičnom mestu jednog letnjeg dana. Mirjana je na Rzavu crtala panj, ne obazirući se na sve što se oko nje dešavalo, a o čemu je Dobrilo ostavio veoma lep literarni zapis. Tako je rođeno jedno prijateljstvo čije domete, ni oni sami, tada, nisu mogli da naslute.

Kada je, među prvima, još u rukopisu pročitala roman „Dorotej”, Mirjana Lehner je poželela da likove iz romana, na sebi svojstven, slikarski način, oživi. Vrsni grafičar i izvanredni ilustrator, Mirjana se našla pred izazovom da Dobrilove reči pretoči u likove i scene. I, kao nekada Mikelanđelo, i ona se bacila u potragu za stvarnim likovima kao inspiracijom za portrete iz romana, pronicljivim okom posmatrajući ljude oko sebe, na ulici, pijaci i autobusu, tragajući za jedinstvenim kombinacijama crta psihološki kompleksnih likova Doroteja i Jelene ali i Dimitrija i Dadare...

Pronašla ih je koristeći istu polifonu strukturu kao što je i naracija u romanu: kombinacijom likova koje je videla, kojih se sećala i koje je zamislila. Tako je i danas, uprkos tome što je roman početkom sedamdesetih godina prošlog veka ekranizovan, nemoguće razmišljati o romanu „Dorotej” izvan majstorskih portreta njegovih glavnih junaka koje je oživela Mirjana Lehner.

Stoga roman „Dorotej”, Mirjana Lehner, i priroda Arilja, ostaju zauvek ovekovečeni i isprepletani, odražavajući jednu univerzalnu nadu: da neće nestati pod naletima sve većeg nemara prema zemlji koja nam je – a toga se treba stalno podsećati – ostavljena samo na čuvanje.

dr Čedomila Marinković