Ima li spasa za nuklearni sporazum SAD i Rusije

Vašington je prvi put optužio Moskvu da krši jedini preostali sporazum između dve zemlje o kontroli nuklearnog naoružanja – Novi START – što je povećalo tenzije između dve zemlje, koje su ionako u vrlo lošim odnosima zbog rata u Ukrajini. Rusija je odmah uzvratila rekavši da su SAD odgovorne za takvu situaciju.

„Vidimo da su u stvarnosti SAD uništile pravni okvir za kontrolu (nuklearnog) oružja i bezbednosti”, rekao je juče portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da u toj „tužnoj situaciji” Rusija smatra da je „vrlo važno održavanje tog sporazuma”, prenosi AFP.

Stejt department je saopštio da Rusija ne poštuje svoje obaveze, jer odbija da omogući američkim inspektorima nadzor nad nuklearnim postrojenjima na svojoj teritoriji, što ugrožava zajedničku kontrolu atomskog naoružanja, piše „Volstrit džornal”.

Dve supersile su u martu 2020. godine zbog pandemije kovida 19 prvi put privremeno obustavile međusobne kontrole. U zajedničkoj izjavi demokratski senatori Bob Menendez, Džek Rid i Mark Vorner poručili su da dugo podržavaju kontrolu strateškog naoružanja s Rusijom, ali da će poštovanje obaveza iz Novog START-a biti od ključnog značaja da bi Senat razmotrio bilo kakav budući dogovor o kontroli nuklearnog naoružanja sa Moskvom.

Optužba za kršenje uslova dogovora o smanjenju strateškog i ofanzivnog naoružanja dolazi dan pošto je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio za RIA Novosti da Moskva ostaje privržena dogovoru, ali da „može da zamisli” da nema Sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja posle 2026. godine.

SAD i Rusija zajedno raspolažu sa oko 90 odsto bojevih glava u svetu. Ugovor Novi START ograničio je obe strane na 1.550 bojevih nuklearnih glava, koje mogu biti raspoređene na interkontinentalnim balističkim raketama, podmorničkim balističkim raketama i bombarderima. Obe strane su ispunile dogovor o ograničavanju nuklearnog oružja do 2018.

Sporazum Novi START između Rusije i SAD potpisan je 8. aprila 2010. u Pragu i zamenio je Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju iz 1991. godine. Nakon stupanja na snagu zamenio je i Ugovor o smanjenju strateških ofanzivnih potencijala iz 2002. godine. Moskva i Vašington su 2021. produžili važenje sporazuma za još pet godina.

„Ni Rusija nije ispoštovala obavezu iz ugovora Novi START da sazove sednicu Bilateralne konsultativne komisije u skladu s vremenskim okvirom koji je propisan ugovorom”, poručuju iz američkog Ministarstva spoljnih poslova, prenose agencije.

Rusija je u avgustu prošle godine suspendovala saradnju s inspekcijama zbog, kako je navedeno, ograničenja u putovanjima koja su uveli Vašington i saveznici pošto su ruske jedinice započele ratnu operaciju na teritoriji Ukrajine u februaru prošle godine. Moskva je ipak saopštila da je i dalje posvećena poštovanju odredbi sporazuma. Međutim, Rusija je iznenada otkazala planirani sastanak Bilateralne konsultativne komisije, koji je trebalo da bude održan prošlog novembra u Egiptu i nije odredila novi datum.

„Ako se sporazum Novi START raskine ili mu se dozvoli da istekne, arsenali dve najveće nuklearne sile na svetu atomski ne bi imali ograničenja zasnovana na ugovorima, prvi put od sedamdesetih godina 20. veka”, upozorava agencija Blumberg.

Rjabkov je, pak, objavio da se Rusija sprema za novu rundu konsultacija sa SAD o bilateralnim odnosima i da ih smatra korisnim, ali da još nema konkretnih rokova. Međusobne optužbe za kršenje sporazuma START dolaze u trenutku u kojem Kremlj sve više preti Zapadu „nuklearnom odmazdom” zbog slanja sve ofanzivnijeg oružja ukrajinskoj vojsci.

Prema podacima Vašingtonskog Centra za kontrolu naoružanja i neproliferaciju, Rusija ima otprilike 5.977 nuklearnih bojevih glava, od kojih je 1.588 raspoređeno. Na drugoj strani, SAD imaju 5.550 nuklearnih bojevih glava, od kojih je 3.800 aktivno.