Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли спаса за нуклеарни споразум САД и Русије

Вашингтон и Москва се међусобно оптужују за кршење договора
Има ли спаса за нуклеарни споразум САД и Русије
Интерконтинентална балистичка ракета „топол-М” на паради у Москви за Дан победе 2017. (Фото: EPA/Yuri Kochetkov)

Вашингтон је први пут оптужио Москву да крши једини преостали споразум између две земље о контроли нуклеарног наоружања – Нови СТАРТ – што је повећало тензије између две земље, које су ионако у врло лошим односима због рата у Украјини. Русија је одмах узвратила рекавши да су САД одговорне за такву ситуацију.

„Видимо да су у стварности САД уништиле правни оквир за контролу (нуклеарног) оружја и безбедности”, рекао је јуче портпарол Кремља Дмитриј Песков, додајући да у тој „тужној ситуацији” Русија сматра да је „врло важно одржавање тог споразума”, преноси АФП.

Стејт департмент је саопштио да Русија не поштује своје обавезе, јер одбија да омогући америчким инспекторима надзор над нуклеарним постројењима на својој територији, што угрожава заједничку контролу атомског наоружања, пише „Волстрит џорнал”.

Две суперсиле су у марту 2020. године због пандемије ковида 19 први пут привремено обуставиле међусобне контроле. У заједничкој изјави демократски сенатори Боб Менендез, Џек Рид и Марк Ворнер поручили су да дуго подржавају контролу стратешког наоружања с Русијом, али да ће поштовање обавеза из Новог СТАРТ-а бити од кључног значаја да би Сенат размотрио било какав будући договор о контроли нуклеарног наоружања са Москвом.

Оптужба за кршење услова договора о смањењу стратешког и офанзивног наоружања долази дан пошто је заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков изјавио за РИА Новости да Москва остаје привржена договору, али да „може да замисли” да нема Споразума о контроли нуклеарног наоружања после 2026. године.

САД и Русија заједно располажу са око 90 одсто бојевих глава у свету. Уговор Нови СТАРТ ограничио је обе стране на 1.550 бојевих нуклеарних глава, које могу бити распоређене на интерконтиненталним балистичким ракетама, подморничким балистичким ракетама и бомбардерима. Обе стране су испуниле договор о ограничавању нуклеарног оружја до 2018.

Споразум Нови СТАРТ између Русије и САД потписан је 8. априла 2010. у Прагу и заменио је Уговор о стратешком офанзивном наоружању из 1991. године. Након ступања на снагу заменио је и Уговор о смањењу стратешких офанзивних потенцијала из 2002. године. Москва и Вашингтон су 2021. продужили важење споразума за још пет година.

„Ни Русија није испоштовала обавезу из уговора Нови СТАРТ да сазове седницу Билатералне консултативне комисије у складу с временским оквиром који је прописан уговором”, поручују из америчког Министарства спољних послова, преносе агенције.

Русија је у августу прошле године суспендовала сарадњу с инспекцијама због, како је наведено, ограничења у путовањима која су увели Вашингтон и савезници пошто су руске јединице започеле ратну операцију на територији Украјине у фебруару прошле године. Москва је ипак саопштила да је и даље посвећена поштовању одредби споразума. Међутим, Русија је изненада отказала планирани састанак Билатералне консултативне комисије, који је требало да буде одржан прошлог новембра у Египту и није одредила нови датум.

„Ако се споразум Нови СТАРТ раскине или му се дозволи да истекне, арсенали две највеће нуклеарне силе на свету атомски не би имали ограничења заснована на уговорима, први пут од седамдесетих година 20. века”, упозорава агенција Блумберг.

Рјабков је, пак, објавио да се Русија спрема за нову рунду консултација са САД о билатералним односима и да их сматра корисним, али да још нема конкретних рокова. Међусобне оптужбе за кршење споразума СТАРТ долазе у тренутку у којем Кремљ све више прети Западу „нуклеарном одмаздом” због слања све офанзивнијег оружја украјинској војсци.

Према подацима Вашингтонског Центра за контролу наоружања и непролиферацију, Русија има отприлике 5.977 нуклеарних бојевих глава, од којих је 1.588 распоређено. На другој страни, САД имају 5.550 нуклеарних бојевих глава, од којих је 3.800 активно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.