Dvostrukost budućeg položaja KiM?

Neka pragmatična razmišljanja

– Kada je već Srbija, na temelju Ustava iz 2006. godine, propustila da donese ustavni „Zakon o suštinskoj autonomiji” KiM, bilo bi korisno insistirati na kosovskom zakonu o suštinskoj autonomiji Zajednice srpskih opština. Kojim bi joj pripalo sve osim političke samostalnosti, posebno očuvanje, negovanje i zaštita nacionalnog i kulturnog identiteta

– Uključivanje Rusije i Kine oko konačne verzije teksta nemačko-francuskog predloga za raspetljavanje kosovskog čvora

– Nepristajanje na aktuelne ultimatume i celovito i objektivno obelodanjivanje svake i zvanične i prateće do sada možda skrivane klauzule tog dokumenta u nastajanju, kao i svih pretećih izjava glavnih zapadnih političkih igrača

– Pošto je Ustavni sud Srbije 2013. godine odbio da ocenjuje ustavnost Briselskih sporazuma kvalifikujući ih političkim aktima, ispada da je moguće politički prihvatiti amodifikovani francusko-nemački dokument (i) bez promene ustavnih granica Srbije, jer, po definiciji, nijedan politički čin ne proizvodi pravna dejstava

– Dvostruki status KiM bio je i u Ustavu SFRJ iz 1974. godine – južna srbijanska pokrajina je bila funkcionalno direktno pripadajuća jugoslovenskoj federaciji, a istovremeno (i) u sastavu Srbije. Mutatis mutandis bi trebalo da ostane i ubuduće, razume se u znatno promenjenim prilikama: KiM kao južni srbijanski entitet sui generis, ujedno da mu kao takvom pripadne „neometajuća zasebna stolica” u UN i drugim međunarodnim organizacijama (fusnota „Republika Kosovo”).  Bez ikakvog tzv. obostranog priznanja. Uostalom, Srbija je dugo sedela, a i danas to pokušava, na najmanje „dve stolice” u međunarodnim odnosima, pa nije isključeno da uskoro stekne i „dvostruko članstvo” u UN!?

 – Bude li potpisan taj i takav inostrano sročeni papir uz odgovarajuće izmene, ali i rezerve sa srbijanske strane, on, na kraju krajeva, ostaje  politički, a ne pravni akt koji se, budući potpisan pod prinudom, može svakad valjano i – jednog dana savršeno uređenom međunarodnom pravnom i nacionalnom poretku – sudski uspešno osporavati kao pravno apsolutno manjkav.

– Rečju, budući skicirani položaj KiM bio bi, iako u suštini nelogičan i protivurečan, ipak, unekoliko uravnoteženo rešenje, po svemu sudeći, ipak privremeno. Dok traju postojeće drastično ozbiljno nepovoljne i  neprincipijelne međunarodne okolnosti. Najvažnije je da se izbegnu oružani sukobi, ali ne prividni „mir” na štetu Srbije i srpskog stanovništva na KiM.

– Dakako morale bi se ustanoviti čvrste međunarodne garancije – utvrđene na jednoj najhitnije održanoj Konferenciji o KiM pod okriljem UN – za punu zaštitu sloboda i prava svih građana KiM, nealbanskog stanovništva naročito i njihovih tamošnjih svetinja.

– Sve u svemu, zar su i sâm život i istorija logični i stabilni? Pritom, pravo se, osobito na međunarodnom nivou, pokazuje kao politički rastegljivi žarač. Dakle, dvostrukost buduće pozicije KiM, kao konstitutivnog, a istovremeno i međunarodno odvojenog parčeta Srbije – čini mi se jedina je realnost i makar delimično prihvatljiva solucija u ovom svekoliko čudovišnom vremenu i nepravednom i nedoslednom  svetskom okruženju.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Beogradu