U tačkastom svetu

Čuveni modni brend „Luj Viton” postavio je na svoju glavnu robnu kuću na Jelisejskim poljima u Parizu gigantsku skulpturu poznate japanske umetnice Jajoi Kusama, a po celoj fasadi načičkane su obojene tufne po kojima je, između ostalog, i prepoznatljiva njena umetnost. Zgrada je, inače, izrađena u art deko stilu, a sagradio ju je Džordž Viton 1912. godine. Na trgu Vandom, animatronički robot koji liči na umetnicu, postavljen je u jedan od brojnih pariskih butika „Luj Viton” brenda. Noseći periku na naduvavanje u obliku bundeve, koja podseća na jedno od Kusaminih amblematskih dela i obučen u haljinu na tačkice, ovaj automatizovani klon umetnice neumorno oslikava male tačke na prozoru svih boja, ispitujući poglede prolaznika.

Prepoznatljive tufne ne ukrašavaju samo parisku robnu kuću nego i londonski „Harods”, kao i zgrade „Tajma” i „Fajnenšel tajmsa”. Slični projekti pripremaju se u Tokiju i Njujorku. Pored toga, specijalna kolekcija modnog brenda „Luj Viton” biće obeležena tufnama. Kolekcija pod nazivom „Creating Infiniti” obuhvata više od 400 komada, uključujući odeću, torbe, patike, nakit, kao i parfeme i kofere. Ovi modni komadi sadrže amblematske motive japanske umetnice: oslikane tačke, metalne tačke, beskonačne tačke i psihodelični cvet.

Jajoi Kusama ima 94 godine. Obeležila je istoriju umetnosti svojim tačkama, bundevama i komadićima hiljada lampica.

Jajoi Kusama je rođena 1929. godine u Japanu. Uprkos činjenici da roditelji nisu podržavali njeno bavljenje umetnošću, ona je otišla na studije umetnosti u Kjoto. U Njujork odlazi 1957. gde je bila aktivno uključena u tamošnju umetničku scenu. U Japan se vraća 1973. Tokom godina iskusila je mentalne probleme, patila od halucinacija i svojom odlukom biva smeštena u sanatorijum, bolnicu za mentalno zdravlje u Tokiju 1977. godine. U ovoj bolnici Jajoi Kusama živi i radi i danas.

„Pišem priče, pesme, slikam u bolnici i to su moji jedini spasitelji”, govorila je umetnica.

Ogledala i tačke su dominantni motivi u njenom stvaralaštvu. U detinjstvu je imala halucinacije. Jednog dana nakon dugog gledanja u mnoštvo crvenih cvetova na kuhinjskom stolnjaku, ovaj prizor počeo je da joj se priviđa na plafonu, prozorima, stubovima... „Moje celo telo, ceo univerzum bio je pokriven istom mustrom-crvenim cvećem.” Osećala se kao da nestaje. Kusama to naziva samozaboravom ili samobrisanjem…

Ove motive koristi u svojoj umetnosti da bi im dala smisao i podelila iskustvo sa drugima.

Krajem prošle godine imali smo priliku da posetimo izložbu „Beskonačna ogledala” Jajoi Kusame u Tejt Modern galeriji u Londonu. Interesovanje je bilo veliko, redovi ispred fascinantnih ogledalnih soba sa raskošnim lusterima čekali su se petnaestak minuta. Svi smo unapred dobijali objašnjenje od dežurnih radnika u muzeju da je soba obložena ogledalima i da ne se ne prevarimo da je reč o nekom prolazu, a upozoreni smo i da je u sredini mali bazen napunjen vodom. Posle ovih predostrožnih informacija uranjamo u sobu obloženu ogledalima, uz efekte lampica koje se pale i gase na mnoštvu raskošnih lustera koji rotiraju. Svetla pulsiraju, ogledaju se u staklima i vodi. U ovim beskonačnim poljima svetlosti imamo osećaj lepote i tuge, doživljaj tajanstvenog, raskošnog, fragilnog, ali i klaustrofobičnog.

„Nikada neću prestati da stvaram radove koji će sijati i posle moje smrti”, kaže umetnica.

Njene sobe slave svetlost i sjaj života.