У тачкастом свету

Чувени модни бренд „Луј Витон” поставио је на своју главну робну кућу на Јелисејским пољима у Паризу гигантску скулптуру познате јапанске уметнице Јајои Кусама, а по целој фасади начичкане су обојене туфне по којима је, између осталог, и препознатљива њена уметност. Зграда је, иначе, израђена у арт деко стилу, а саградио ју је Џорџ Витон 1912. године. На тргу Вандом, аниматронички робот који личи на уметницу, постављен је у један од бројних париских бутика „Луј Витон” бренда. Носећи перику на надувавање у облику бундеве, која подсећа на једно од Кусаминих амблематских дела и обучен у хаљину на тачкице, овај аутоматизовани клон уметнице неуморно осликава мале тачке на прозору свих боја, испитујући погледе пролазника.

Препознатљиве туфне не украшавају само париску робну кућу него и лондонски „Хародс”, као и зграде „Тајма” и „Фајненшел тајмса”. Слични пројекти припремају се у Токију и Њујорку. Поред тога, специјална колекција модног бренда „Луј Витон” биће обележена туфнама. Колекција под називом „Creating Infiniti” обухвата више од 400 комада, укључујући одећу, торбе, патике, накит, као и парфеме и кофере. Ови модни комади садрже амблематске мотиве јапанске уметнице: осликане тачке, металне тачке, бесконачне тачке и психоделични цвет.

Јајои Кусама има 94 године. Обележила је историју уметности својим тачкама, бундевама и комадићима хиљада лампица.

Јајои Кусама је рођена 1929. године у Јапану. Упркос чињеници да родитељи нису подржавали њено бављење уметношћу, она је отишла на студије уметности у Кјото. У Њујорк одлази 1957. где је била активно укључена у тамошњу уметничку сцену. У Јапан се враћа 1973. Током година искусила је менталне проблеме, патила од халуцинација и својом одлуком бива смештена у санаторијум, болницу за ментално здравље у Токију 1977. године. У овој болници Јајои Кусама живи и ради и данас.

„Пишем приче, песме, сликам у болници и то су моји једини спаситељи”, говорила је уметница.

Огледала и тачке су доминантни мотиви у њеном стваралаштву. У детињству је имала халуцинације. Једног дана након дугог гледања у мноштво црвених цветова на кухињском столњаку, овај призор почео је да јој се привиђа на плафону, прозорима, стубовима... „Моје цело тело, цео универзум био је покривен истом мустром-црвеним цвећем.” Осећала се као да нестаје. Кусама то назива самозаборавом или самобрисањем…

Ове мотиве користи у својој уметности да би им дала смисао и поделила искуство са другима.

Крајем прошле године имали смо прилику да посетимо изложбу „Бесконачна огледала” Јајои Кусаме у Тејт Модерн галерији у Лондону. Интересовање је било велико, редови испред фасцинантних огледалних соба са раскошним лустерима чекали су се петнаестак минута. Сви смо унапред добијали објашњење од дежурних радника у музеју да је соба обложена огледалима и да не се не преваримо да је реч о неком пролазу, а упозорени смо и да је у средини мали базен напуњен водом. После ових предострожних информација урањамо у собу обложену огледалима, уз ефекте лампица које се пале и гасе на мноштву раскошних лустера који ротирају. Светла пулсирају, огледају се у стаклима и води. У овим бесконачним пољима светлости имамо осећај лепоте и туге, доживљај тајанственог, раскошног, фрагилног, али и клаустрофобичног.

„Никада нећу престати да стварам радове који ће сијати и после моје смрти”, каже уметница.

Њене собе славе светлост и сјај живота.