Nema instant rešenja za borbu protiv korupcije

Policija je prošle godine podnela 635 krivičnih prijava protiv 1.109 osoba zbog krivičnih dela iz oblasti korupcije.

Ukupna šteta koja je 2022. naneta ovim koruptivnim delima veća je od 9,45 milijardi dinara, dok je protivpravna imovinska korist pribavljena u iznosu višem od 6,87 milijardi dinara, podaci su MUP-a Srbije.

Uglavnom je reč o trgovini uticajem, zloupotrebi položaja odgovornog lica, zloupotrebi u vezi sa javnom nabavkom, pranju novca i zloupotrebi službenog položaja. Pripadnici policije ulažu napore u stalnoj borbi protiv korupcije u kojoj nema zaštićenih i nedodirljivih, naglašavaju iz MUP-a.

Sa druge strane, prema najnovijim podacima na globalnom rangiranju zemalja po doživljaju korupcije u javnom sektoru, koje su pre dva dana predstavili članovi nevladine organizacije Transparentnost Srbija, naša zemlja pala je za pet mesta na toj listi, sa 96. na 101. poziciju.

Aleksandar Stevanović, kriminolog iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja kaže za „Politiku” da je jedino sigurno da u borbi protiv korupcije ne treba očekivati instant rešenja, već da rad na tome mora da bude sistemski.

„Za uspešno suprotstavljanje korupciji potrebna je kontinuirana normativna aktivnost uz doslednu primenu zakona. Konkretan predlog bi recimo mogao da bude implementiranje krivičnog dela nezakonito bogaćenje u naše krivično zakonodavstvo”, dodaje Stevanović.

Kada je reč o novom izveštaju o indeksu percepcije korupcije i alarmantnoj poziciji na kojoj se Srbija ove godine našla, naš sagovornik smatra da je potrebno taj izveštaj shvatiti dobronamerno i dobro razmotriti navode i napomene koje se odnose na našu zemlju.

„Uz moguće prigovore metodologiji sačinjavanja izveštaja, treba biti iskren i priznati da u Srbiji postoji ogroman broj problema koji podrivaju poverenje u rad javnih institucija i u osnovi ukazuju na postojanje koruptivnih odnosa. Ti problemi svode se na nedostatak otvorenosti pri donošenju javnih odluka”, navodi Stevanović.

Dodaje da su izveštaji i zvanične ili nezvanične statistike o razmeri korupcije i njenim posledicama svakako pokazatelj njene opšte društvene štetnosti. Međutim, smatra i da tu treba imati u vidu i činjenicu da nije do kraja jasno koja sve krivična dela imaju karakter koruptivnih, budući da su u našem Krivičnom zakoniku ta dela rasuta u različitim glavama zakonika.

Posledice korupcije su na prvi pogled prilično apstraktne, kaže Stevanović.

Napominje da te posledice u malom broju slučajeva direktno pogađaju konkretno dobro ili konkretnog pojedinca ili grupu, pa su iz tog razloga zgodne za različite oblike racionalizovanja po principu „kad mogu svi mogu i ja” i „neće jedno moje koruptivno delo baš da uništi sistem” i slično.

„Ipak, u tom smislu otrežnjavajuće deluje razoren budžet ili budžeti državnih i javnih organa, nezavidna situacija u privredi, a čini mi se da je najopasnije od svega gubitak osećaja o obaveznosti poštovanja zakonskih propisa, poverenja u javne institucije i najzad opadanje nivoa društvenog morala zajednice i solidarnosti”, navodi Stevanović.

Svaka iole ozbiljnija analiza korupcije u bilo kojoj državi, kao i na međunarodnom nivou, mora da uzme u obzir uticaj politike odnosno nosilaca političke moći na zasnivanje, održavanje i okončanje koruptivnog odnosa, kao i na isleđivanje i suđenje za koruptivna krivična dela, naglašava naš sagovornik.

„Upravo iz tog razloga, u mnogim zemljama, a u Srbiji je to svakako izraženije, dolazi do selektivnog krivičnog progona za koruptivna dela ili čak do banalnih situacija da se postupci uopšte i ne pokreću uz logički neodrživa pravna i faktička objašnjenja nadležnih organa. Konačno, rezultat takvog stanja stvari je i postojanje brojnih neokončanih sudskih postupaka koji ’tapkaju u mestu’ i klize ka zastarelosti, a broj onih koji čine takozvanu tamnu statistiku kriminaliteta kada je reč o korupciji je izuzetno veliki”, zaključuje Aleksandar Stevanović.