Istorijat Južne Osetije

Moskva – Otcepljena autonomna oblast Gruzije, Južna Osetija, koju je juče priznala Rusija, nalazi se u centralnom delu južne padine Velikog Kavkaza na severu Gruzije i graniči se sa ruskom republikom Severnom Osetijom. Zauzima površinu od 3.900 kvadratnih kilometara sa oko 70.000 stanovnika, od kojih su većina Oseti, a manjina Gruzini.

Južna Osetija se 1801. godine prisajedinila Ruskom carstvu, a kao Južnoosetijska Autonomna oblast u sastavu Gruzijske Sovjetske Socijalističke Republike formirana je 20. aprila 1922. godine. U aprilu 1990. Gruzija je istupila iz Sovjetskog Saveza.

Istorija gruzijsko-južnoosetijskog konflikta počela je u decembru iste godine kada je skupština Gruzije ukinula autonomiju i napeto stanje preraslo je u oružani sukob, nakon što su gruzijske vlasti u januaru 1991. uvele vojsku u tu oblast.

Borbe, u kojima je poginulo približno 1.200 Južnooseta i 700 Gruzina, trajale su do juna 1992.

U Južnoj Osetiji je 19. januara 1992. godine sproveden referendum na kojem je skoro 100 odsto stanovnika glasalo za ujedinjenje Južne i Severne Osetije – ruske republike sa kojom se graniči – kao i za prisajedinjenje Rusiji.

U Severnoj Osetiji nalazi se blizu 40.000 izbeglica, a skoro 98 odsto stanovnika Južne Osetije ima rusko državljanstvo i pasoše.

Skupština nepriznate republike 29. maja 1992. godine usvojila je Akt o državnoj nezavisnosti.

Tek što se završio gruzijsko-osetijski rat, u Gruziji je izbio novi konflikt i 1992. godine nezavisnost je proglasila autonomna republika Abhazija.

Posle oružanih sukoba Južne Osetije i Gruzije, 24. juna iste godine, predsednik Rusije Boris Jeljcin, predsednik skupštine Gruzije Edvard Ševardnadze i predstavnici Južne i Severne Osetije, potpisali su u Dagomisu, mestu na Crnom moru kod Sočija, sporazum o principima za rešavanje konflikta, na osnovu kog su u Južnu Osetiju u julu uvedene mirovne snage od 1.500 pripadnika iz Rusije, Gruzije i Severne Osetije.

Tada je formirana i četvorostrana Mešovita kontrolna komisija za rešavanje konflikta, u okviru koje je trajao pregovarački proces od 1993. godine.

Pozicije Tbilisija i Chinvalija bile su nespojive, jer je Tbilisi video Južnu Osetiju kao svoj sastavni deo, a Južna Osetija težila je nezavisnosti.

U novembru 2006. godine ponovo je održan referendum, na kojem se apsolutna većina izjasnila za nezavisnost.

Gruzija je 8. avgusta ove godine pokrenula operaciju „obnavljanja ustavnog poretka” i tokom pet dana, prema nepotpunim podacima iz Chinvalija, poginulo je između 1.500 i 2.100 ljudi.

Rukovodstvo nepriznate republike je 21. avgusta pripremilo obraćanje predsedniku Rusije i drugim državama da priznaju nezavisnost Južne Osetije, što je potvrđeno i na narodnom zboru u Chinvaliju.

Savet federacije Rusije (gornji dom) i Duma (donji dom parlamenta) podržali su prekjuče zahteve otcepljenih gruzijskih autonomija i pozvali ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da prizna Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države, što je on potpisivanjem ukaza učinio juče.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Rogozin: Situacija me podseća na 1914.

Moskva - Promena u karakteru odnosa Rusije i NATO-a prevazilazi prijem u članstvo novih zemalja, izjavio je juče stalni predstavnik Rusije pri Alijansi Dmitrij Rogozin, dodajući da „treba biti spreman na principijelno zahlađenje odnosa između Rusije i Zapada". „Uopšte, sadašnje stanje podseća me na razvoj situacije u Evropi 1914. godine, uoči Prvog svetskog rata, kada su se zbog jednog teroriste zavadile najveće svetske države", rekao je Rogozin u intervjuu dnevniku RBK (RBK Daily), izražavajući nadu da gruzijski predsednik Mihail Sakašvili „neće ući u istoriju kao novi Gavrilo Princip".

Prema njegovim rečima, sadašnji balans snaga u svetu ispostavio bi se nestabilnim i krhkim ukoliko bi „jedan trećerazredni politikant sa firerskim ambicijama mogao da ga stavi na ivicu raspada". Kriza oko Gruzije, smatra Rogozin, ima i pozitivne strane i daje mogućnost da se revidiraju ruski odnosi sa Zapadom, jer je nemoguće do beskonačnosti konzervisati situaciju koja se stvorila posle raspada SSSR-a.

Pre svega, istakao je Rogozin, potrebno je spoznati da „srdačne sloge" sa Zapadom nema. „Snažna Rusija plaši Amerikance i njihove klijente, kao i slaba, pa otuda proizlazi zaključak da bi bilo bolje da Rusije nema", rekao je ruski diplomata, dodajući da se ne širi u neokonzervativnim krugovima teorija da svi resursi pripadaju „celom čovečanstvu", što je „neprikriveni izgovor za agresiju".

Rusija, kako je istakao, treba da se ponaša isključivo pragmatično i istovremeno oštro i da jača odbrambenu sposobnost zemlje, a potrebno je učiniti sve da se obriše utisak koji je na „partnere" proizvela aktivnost ruske vojske u Južnoj Osetiji. „Potrebno je zauvek uništiti kod naših partnera iskušenje da rešavaju bilo kakva pitanja vojnim putem", istakao je Rogozin.

Govoreći o tome kako će se dalje razvijati odnosi sa NATO, on je rekao da nije prvostepeno pitanje kakvi će programi saradnje biti zamrznuti a koji ne. „Neophodno je u principu revidirati koncepciju našeg partnerstva... Pozicija rukovodstva NATO, koje je trebalo da stane u sadašnjem konfliktu nedvosmisleno na stranu Rusije, pokazala je da osećaja partnerstva sa njihove strane nema", istakao je Rogozin. „NATO ostaje struktura sa blokovskim mišljenjem, koje pri tom karakteriše ideološka zauzdanost", rekao je stalni predstavnik Rusije pri Alijansi, dodajući da evropske države neće ići protiv volje Vašingtona, a da su SAD nedvosmisleno usmerene na širenje saveza njima odanih zemalja.

Tanjug