Историјат Јужне Осетије

Москва – Отцепљена аутономна област Грузије, Јужна Осетија, коју је јуче признала Русија, налази се у централном делу јужне падине Великог Кавказа на северу Грузије и граничи се са руском републиком Северном Осетијом. Заузима површину од 3.900 квадратних километара са око 70.000 становника, од којих су већина Осети, а мањина Грузини.

Јужна Осетија се 1801. године присајединила Руском царству, а као Јужноосетијска Аутономна област у саставу Грузијске Совјетске Социјалистичке Републике формирана је 20. априла 1922. године. У априлу 1990. Грузија је иступила из Совјетског Савеза.

Историја грузијско-јужноосетијског конфликта почела је у децембру исте године када је скупштина Грузије укинула аутономију и напето стање прерасло је у оружани сукоб, након што су грузијске власти у јануару 1991. увеле војску у ту област.

Борбе, у којима је погинуло приближно 1.200 Јужноосета и 700 Грузина, трајале су до јуна 1992.

У Јужној Осетији је 19. јануара 1992. године спроведен референдум на којем је скоро 100 одсто становника гласало за уједињење Јужне и Северне Осетије – руске републике са којом се граничи – као и за присаједињење Русији.

У Северној Осетији налази се близу 40.000 избеглица, а скоро 98 одсто становника Јужне Осетије има руско држављанство и пасоше.

Скупштина непризнате републике 29. маја 1992. године усвојила је Акт о државној независности.

Тек што се завршио грузијско-осетијски рат, у Грузији је избио нови конфликт и 1992. године независност је прогласила аутономна република Абхазија.

После оружаних сукоба Јужне Осетије и Грузије, 24. јуна исте године, председник Русије Борис Јељцин, председник скупштине Грузије Едвард Шеварднадзе и представници Јужне и Северне Осетије, потписали су у Дагомису, месту на Црном мору код Сочија, споразум о принципима за решавање конфликта, на основу ког су у Јужну Осетију у јулу уведене мировне снаге од 1.500 припадника из Русије, Грузије и Северне Осетије.

Тада је формирана и четворострана Мешовита контролна комисија за решавање конфликта, у оквиру које је трајао преговарачки процес од 1993. године.

Позиције Тбилисија и Цхинвалија биле су неспојиве, јер је Тбилиси видео Јужну Осетију као свој саставни део, а Јужна Осетија тежила је независности.

У новембру 2006. године поново је одржан референдум, на којем се апсолутна већина изјаснила за независност.

Грузија је 8. августа ове године покренула операцију „обнављања уставног поретка” и током пет дана, према непотпуним подацима из Цхинвалија, погинуло је између 1.500 и 2.100 људи.

Руководство непризнате републике је 21. августа припремило обраћање председнику Русије и другим државама да признају независност Јужне Осетије, што је потврђено и на народном збору у Цхинвалију.

Савет федерације Русије (горњи дом) и Дума (доњи дом парламента) подржали су прекјуче захтеве отцепљених грузијских аутономија и позвали руског председника Дмитрија Медведева да призна Абхазију и Јужну Осетију као независне државе, што је он потписивањем указа учинио јуче.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Рогозин: Ситуација ме подсећа на 1914.

Москва - Промена у карактеру односа Русије и НАТО-а превазилази пријем у чланство нових земаља, изјавио је јуче стални представник Русије при Алијанси Дмитриј Рогозин, додајући да „треба бити спреман на принципијелно захлађење односа између Русије и Запада". „Уопште, садашње стање подсећа ме на развој ситуације у Европи 1914. године, уочи Првог светског рата, када су се због једног терористе завадиле највеће светске државе", рекао је Рогозин у интервјуу дневнику РБК (RBK Daily), изражавајући наду да грузијски председник Михаил Сакашвили „неће ући у историју као нови Гаврило Принцип".

Према његовим речима, садашњи баланс снага у свету испоставио би се нестабилним и крхким уколико би „један трећеразредни политикант са фирерским амбицијама могао да га стави на ивицу распада". Криза око Грузије, сматра Рогозин, има и позитивне стране и даје могућност да се ревидирају руски односи са Западом, јер је немогуће до бесконачности конзервисати ситуацију која се створила после распада СССР-а.

Пре свега, истакао је Рогозин, потребно је спознати да „срдачне слоге" са Западом нема. „Снажна Русија плаши Американце и њихове клијенте, као и слаба, па отуда произлази закључак да би било боље да Русије нема", рекао је руски дипломата, додајући да се не шири у неоконзервативним круговима теорија да сви ресурси припадају „целом човечанству", што је „неприкривени изговор за агресију".

Русија, како је истакао, треба да се понаша искључиво прагматично и истовремено оштро и да јача одбрамбену способност земље, а потребно је учинити све да се обрише утисак који је на „партнере" произвела активност руске војске у Јужној Осетији. „Потребно је заувек уништити код наших партнера искушење да решавају било каква питања војним путем", истакао је Рогозин.

Говорећи о томе како ће се даље развијати односи са НАТО, он је рекао да није првостепено питање какви ће програми сарадње бити замрзнути а који не. „Неопходно је у принципу ревидирати концепцију нашег партнерства... Позиција руководства НАТО, које је требало да стане у садашњем конфликту недвосмислено на страну Русије, показала је да осећаја партнерства са њихове стране нема", истакао је Рогозин. „НАТО остаје структура са блоковским мишљењем, које при том карактерише идеолошка заузданост", рекао је стални представник Русије при Алијанси, додајући да европске државе неће ићи против воље Вашингтона, а да су САД недвосмислено усмерене на ширење савеза њима оданих земаља.

Танјуг