Život u braku je dobar za zdravlje

Ljudi koji su u srećnom braku žive u proseku četiri do osam godina duže od neoženjenih i ređe obolevaju od visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih bolesti. Manje podležu bolestima jer imaju jači imunosistem, a s obzirom na to da su emotivno stabilniji, otporniji su na depresiju, stres i anksioznost. Statistika svedoči da je za 40 odsto veća verovatnoća da samci preminu od srčanog udara nego ljudi u braku, kao i da neženje imaju dva puta veću šansu da poginu u saobraćajnoj nesreći nego oženjeni ljudi. Ovo su samo neki od odgovora na pitanje zbog čega je bolje nositi burmu nego biti bez nje i zašto se ovogodišnja Nedelja braka, koja počinje danas i simbolično se završava na Svetog Trifuna ili nekima značajniji Dan zaljubljenih 14. februara, obeležava pod sloganom „Zašto brak”.

– Iako je sve manje ozvaničenih brakova svuda na planeti, sva sociopsihološka istraživanja govore u prilog tezi da zajednički život ima mnoge prednosti, kako po pojedinca, tako i za porodicu i naciju. Za većinu osoba brak je sinonim za sigurnost – emotivnu, životnu i finansijsku. Među supružnicima koji se vole postoji mnogo veći nivo posvećenosti koji vanbračni parovi nemaju. Oni svakodnevno dele svoje misli, osećanja i probleme i predstavljaju oslonac jedno drugome u teškim periodima i životnim krizama i znaju da je život istovremeno isuviše lep i isuviše težak da bismo ga živeli sami. Najbolja prevencija nasilja i socijalne patologije jeste dobra i zdrava porodica i to je jedna od očiglednih prednosti braka po društvo u celini. Zanimljivo je da brojna istraživanja govore i u prilog tezi da je brak dobar i za naciju. Proučavajući 80 kultura koje su nestale sa pozornice čovečanstva, naučnici iz Oksforda došli su do zaključka da je brak ključni faktor za opstanak, odnosno nestanak nacije – potrebne su samo tri generacije koje ne veruju u brak da nacija prestane da postoji – ističe Nebojša Savić, porodični terapeut i osnivač udruženja „Brak i porodica”, koje već sedmu godinu zaredom organizuje Nedelju braka – po uzoru na Međunarodnu nedelju braka, koja se više od dve decenije proslavlja u velikom broju zemalja i simbolično završava 14. februara, na Dan zaljubljenih.

Izvesno je da je pandemija virusa korona, sa kojom živimo tri godine, dovela do promena u bračnom životu nacije. U prvoj godini pandemije u Srbiji je sklopljeno čak 10.000 brakova manje nego u 2019. godini, a mnogi parovi odložili su roditeljstvo ili proširenje porodice zbog neizvesne ekonomske situacije, izazvane pandemijom virusa korona. Veliki broj partnera je uvođenje vanrednog stanja doživeo i kao mogućnost da konačno više vremena provedu sa svojom decom i neke porodice su zaista imale novi „medeni mesec”. Međutim, u drugima je zbog novonastale situacije dolazilo do svađa i sukoba – naročito u onima u kojima su roditelji radili od kuće, a deca pratila onlajn nastavu i nisu smela da izlaze napolje, igraju se sa vršnjacima ili obilaze babe i dede. Iako je tokom 2021. godine sklopljeno skoro 9.000 brakova više nego u prvoj koronarnoj godini, matičari ipak nisu imali toliko posla kao u godinama koje su prethodili planetarnoj zdravstvenoj krizi, a stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku daće nam početkom jula odgovor na pitanje koliko je mladenaca stalo na ludi kamen u prethodnoj godini.

– Uprkos svim izazovima koji stoje pred supružnicima, mi smo društvo koje visoko vrednuje brak i porodicu. Zbog toga naše udruženje već godinama obeležava nedelju braka, a ove godine planirane su brojne aktivnosti u Beogradu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Leskovcu i Vranju, o kojima se naši sugrađani mogu informisati na veb-sajtu našeg udruženja – zaključuje Nebojša Savić.