Iznuđeno drugovanje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. avgusta – Izborna konvencija Demokratske partije prosto je preplavljena transparentima s natpisom „Jedinstvo”, ali se time ne obeležava postojeće već priželjkivano stanje. Skup nekoliko hiljada članova stranke koja pretenduje da preuzme kompletnu vlast u Americi, i predsedničku pored parlamentarne, protiče u apelima da se prevaziđu unutrašnji raskoli koji su već naglo povećali šanse republikanskom, donedavno gotovo „otpisanom” rivalu u trci ka Beloj kući.

Sklapanje prijateljstva, jedna od najdražih radnji u svakodnevici, ovde se ispostavlja kao mukotrpan posao. Više skopčan sa odricanjima, naročito od egocentrizma, nego sa uvažavanjem odlika projektovanog partnera. „Jednoga dana će Barak Obama i Hilari Klinton postati prijatelji ali je zasad to težak proces stvaranja prostora na sceni za oboje”, ocenio je demokratski analitičar Džejms Karvil…

Navedeni proces je ostao „težak” i posle sinoćnog nastupa Hilari koja je u konvencijskom „Pepsi centru”, u Denveru, pozvala svoje pristalice da „svojski podrže Obamu i glasaju za njega” na novembarskim predsedničkim izborima. Među poznavaocima prevladava, naime, utisak da nije izvesno koliko će mase klintonovaca uvažiti taj apel za sklapanje ortakluka posle ljutog i maratonskog rivalstva Obame i bivše „prve dame” za stranačku nominaciju. Ankete pokazuju da bi mnogi razočarani „hilaristi” mogli da „iz inata” daju svoj glas republikancu Džonu Mekejnu ili apstiniraju.

Kako zalečiti rane zadate u unutarstranačkom izbornom megdanu, bar toliko da se izbegnu dejstva „u korist sopstvene štete”, iskušenje je koje ophrvava demokrate. U opticaju su i dalje slutnje da je „bolje za Hilari” da Obama sada izgubi, pa da se potvrdi da je ona bila u pravu kad ga je u duelu karakterisala kao pretendenta koji „nema šanse da pobedi na predsedničkim izborima” i da tako ona postane „nesporni predsednički kandidat demokrata” na sledećem (2012. godine) izborima. Istovremeno ukazuje se da bi, uz originalnost da je crnac koji je ubedljivo najdalje dogurao u američkim izbornim nadmetanjima, Obama „morao da pokaže više jasnoće u svojim strateškim opredeljenjima” kao i u manevrima za pridobijanje biračkih masa gde još nema dovoljnu podršku u radničkom, farmerskom i sloju imigranata iz Latinske Amerike.

Pojedinim posmatračima se čini, pri tom, da je Obama u ovom trenutku „previše pasivan” dok Hilari održava aktivnost kao da je i dalje ukonkurenciji. „Nikada nisam videla konvenciju (kao što je ova) na kojoj se veća energije troši na one koji su izgubili nego na one koji su pobedili”, zapažanje je kolumnistkinje „Njujork tajmsa” Morin Dod.

Reč je o tranziciji kakvu politička scena supersile dosad nije doživela – da jedna od dve glavne stranke (Demokratska) kreće putem koji dugo vladajućim klintonovcima oduzima dominaciju. I da svoje težnje koncentriše na „mentalitetni prevrat”, kojim bi crnac prvi put postao šef države u kojoj su belci većina, a što bi pokazalo i da je Amerika sposobna da prevaziđe ne samo svoje nego i predrasude koje druge omeđuju u vrednovanju raznih manjina.

Poduhvat je prilično rizičan. Pobeda Mekejna duboko bi potkopala demokrate, naročito njihovo rukovodstvo, jer bi bila doživljena kao nesposobnost stranke da osvoji Belu kuću koja joj se, nizom pogrešnih poteza republikanskog predsednika Džordža Buša, praktično nudila „na izvol’te”.

Da „Obamina revolucija” ne bi izgubila od „već viđenog” (jer se Mekejn skicira kao „ponuda za treći mandat grešnog bušizma”) potrebna je podrška, ali iskrena, klintonijanaca. To podrazumeva da Hilari i njen suprug Bil prihvate činjenicu, koju ni u svakojakim noćnim morama nisu doživeli, da su ovoga puta poraženi, pa da je unutar i stranke i biračkog tela neko drugi – prvi. Istovremeno je Obami, dodaje se, neophodno da klintonovce privuče k sebi podešavanjem svog programa.

Problem je, možda, ponajviše u Bilu Klintonu. On bi hteo da se, kao jedini demokrata s dva puna predsednička mandata u poslednje 64 godine, vrednuje i dalje kao „nesporni autoritet”, da daje savete novom lideru i da mu se zaborave gafovi koje je pravio u stranačkoj izbornoj kampanji. A Obama ništa od toga, kažu – neće, računajući da će s masama klintonovaca uspostaviti prijateljstvo „na svoj način”, kojim je prethodno pobedio njihovu favoritkinju…