I dalje se ne zna ko je pretio Kristijanu Šmitu

Od našeg stalnog dopisnika 
Banjaluka – Ni dva dana nakon što su zapadni ambasadori iz Saveta za sprovođenje mira (PIK) u BiH otkrili da su postojale pretnje Kristijanu Šmitu nema odgovora ko je pretio nemačkom diplomati, kog Republika Srpska ne priznaje kao legitimnog visokog predstavnika, zbog izostanka verifkacije u Savetu bezbednosti UN prilikom njegovog imenovanja.    

Savet za sprovođenje mira (PIK) koji je u sredu javnost prvi obavestio o tome da je neko pretio Šmitu, nije naveo o kakvim pretnjama je reč, a pojašenjenje nije bilo moguće dobiti ni naknadno u Kancelariji visokog predstavnika u BiH (OHR).

Pojedini komentatori na društvenim mrežama bili su duhoviti pa su komentarisali kako pretnje sasvim sigurno nisu došle sa srpske stranke – jer bi u tom slučaju krivci odmah bili imenovani, što su duhovite opaske kojima doduše na ruku ide to što nezadovoljstvo nekim Šmitovim potezima u poslednje vreme uglavnom postoji u bošnjačkim krugovima. Tamo su, naime, nezadovoljni izmenama nametnutim izbornog zakonodavstva u toku izborne noći, za koja veruju da je njima bitno unapređen i privilegovan položaj Hrvata, što se posebno odražava na aktuelni proces uspostave vlasti u Federaciji BiH gde više nije tako jednostavno zaobići hrvatske predstavnike.      

O tome ko je pretio Šmitu do sada nije bilo čak ni novinarskih spekulacija, ali je primećeno da su po prvi put iz usta nekog bošnjačkog političara došle reči osporavanja legitimiteta (ne)imenovanog supervizora. Njegovo nameštenje problematizovao je predsednik jedne male bošnjačke stranke – Fuad Kasumović, inače gradonačelnik Zenice.

Sarajevski mediji ponovo su pitali nadležne službe u OHR-u o kakvim je pretnjama reč te da li su obaveštene nadležne bezbednosne agencije.

„Zahvaljujemo na vašem upitu i obaveštavamo vas da nemamo ništa dodati na saopštenje koje je objavljeno”, odgovorili su iz OHR-a sarajevskom „Faktoru”.

Iz OHR-a prethodno je saopšteno da „pokušaji ugrožavanja pozicije visokog predstavnika doprinose podelama u društvu i skreću pažnju sa suštinskih reformi koje su potrebne BiH”.