„Jedinstveni slučajevi”, a lančani lom

Od našeg stalnog dopisnika Vašington, 27. avgusta – Sa ranča u Teksasu, šef Bele kuće Džordž Buš je kao „neodgovorno” osudio rusko priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, doživljavajući krizu Gruzije možda i vrlo lično – kao izazov svom imenu jer se ta zemlja ovde naziva Džordžija. Njegovo „džordžijanstvo” je već godinama uzdrmano i kod kuće i u svetu pa mu, izvesno, teško pada okolnost da mu se pri isteku drugog, i poslednjeg, predsedničkog mandata kao novi izazov u globalnim poslovima pojavljuje „džordžijanstvo” kavkaskih boja…

Dodatnu nevolju mu čini to što će mu se pripisati da je bio lider koji je „izgubio Rusiju”, to jest da je „ličnoj bliskosti s Vladimirom Putinom” dao prednost nad činjenicama da se „Moskva vraća na status velike sile” i da preduzima poteze na međunarodnoj sceni – bez konsultacija s Vašingtonom. Ali, Bušovi personalni problemi su manje važni od događaja na terenu, kako ovde tako i napolju.

U ovdašnjim analizama se ističe da gruzijska kriza sadrži, gotovo kao nekakav koncentrat, elemente globalne politike koji spajaju moderna dejstva s drevnim pravilom „zub za zub”, potvrđujući princip sveopšte povezanosti – nasuprot ovdašnjoj strateškoj sklonosti da je „svaki slučaj priča za sebe i da neće uticati na druge situacije”. Ukazuje se, tako, da ona „reakcija Rusije na Kosovo”, čija je jednostrana proklamacija nezavisnosti ovde priznata mimo UN; nagoveštava obnovu „hladnog rata“ (u kome su se velike sile obračunavale preko leđa malih zemalja); da remeti postojeći svetski poredak (sa SAD kao „jedinom supersilom”); da dokazuje „nekontrolisani povratak” Rusije u društvo velikih sila sa sopstvenim „interesnim sferama”; kao i da ukazuje na razmah separatizma, koji bi mogao da zahvati mnoga područja planete. „Jedinstveni slučajevi”, u koje je Vašington svrstao i Kosovo, ispostavljaju se, primećuju hroničari – kao međusobno, direktno ili posredno, povezane karike lanca lomova. Protegnutih i do ovdašnjih predsedničkih izbora, gde republikanski „jastreb” Džon Mekejn iz gruzijske krize izvlači, improvizovanim interpretacijama, prednosti nad demokratskim „golubom” Barakom Obamom. „Intervenišući” u tom izbornom nadgornjavanju, ovdašnja novinska agencija Asošijeted pres konstatuje da su „istini za volju, Rusi iskoristili američku akciju na Kosovu, a ne irački rat, kao opravdanje za svoj napad na Gruziju”. Moskva kaže, dodaje AP, da je „svetinja granica Gruzije (na šta se u saopštenju poziva i Buš) podrivena podrškom Zapada kosovskim proglašavanjem nezavisnosti Kosova od Srbije, tradicionalnog saveznika Rusije“.

Jedinstva u pristupu, međutim, nema. Prema mišljenju senatora, republikanca Lindzija Grejama i „kombinovanog” Džoa Libermana (demokrate, nezavisnog parlamentarnog statusa, a podržavaoca republikanca Mekejna) „ruska invazija na Gruziju je najveći izazov evropskom političkom poretku posle demona etničkog nacionalizma koje je Slobodan Milošević lansirao po Balkanu. Napisom u „Volstrit džornalu”, taj tandem sugeriše da je sada u pitanju „da li će se povući nova linija podele kroz Evropu, između nacija slobodnih da odluče o svojoj sudbini i nacija koje će svrstati u autokratsku orbitu Kremlja”.

Ronald Stil, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Južne Kalifornije, nudi i drugačiji pristup. „Moramo s našim partnerima u NATO da nađemo zajednički pristup problemu etničkog separatizma”, napisao je u „Njujork tajmsu”. Naglašavajući: „Loše smo to uradili na Balkanu kad smo olakšali nasilno komadanje Jugoslavije po etničkoj liniji a onda, uprkos glasnom protivljenju Rusije, priznali pobunjenu pokrajinu Srbije Kosovo kao posebnu državu”.

M. Pantelić

-----------------------------------------------------------

Moskvi uručen Bušov odgovor

Moskva – Američki ambasador u Rusiji Džon Bajerli predao je juče ruskom Ministarstvu inostranih poslova odgovor američkog predsednika Džordža Buša na prekjučerašnju poruku ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.

Zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin je Bajerliju rekao da je odluka Medvedeva da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije „koju je podržalo celokupno rusko društvo”, diktirano „težnjom da se garantuje miran i stvaralački život abhaskom i južnoosetijskom narodu”, saopštio je ruski MIP.

Karasin je američkom diplomati, takođe, izložio principijelan pristup pitanju osiguranja stabilnosti i bezbednosti na Južnom Kavkazu, navedeno je u saopštenju.

Tanjug