„Јединствени случајеви”, а ланчани лом

Од нашег сталног дописника Вашингтон, 27. августа – Са ранча у Тексасу, шеф Беле куће Џорџ Буш је као „неодговорно” осудио руско признавање независности Јужне Осетије и Абхазије, доживљавајући кризу Грузије можда и врло лично – као изазов свом имену јер се та земља овде назива Џорџија. Његово „џорџијанство” је већ годинама уздрмано и код куће и у свету па му, извесно, тешко пада околност да му се при истеку другог, и последњег, председничког мандата као нови изазов у глобалним пословима појављује „џорџијанство” кавкаских боја…

Додатну невољу му чини то што ће му се приписати да је био лидер који је „изгубио Русију”, то јест да је „личној блискости с Владимиром Путином” дао предност над чињеницама да се „Москва враћа на статус велике силе” и да предузима потезе на међународној сцени – без консултација с Вашингтоном. Али, Бушови персонални проблеми су мање важни од догађаја на терену, како овде тако и напољу.

У овдашњим анализама се истиче да грузијска криза садржи, готово као некакав концентрат, елементе глобалне политике који спајају модерна дејства с древним правилом „зуб за зуб”, потврђујући принцип свеопште повезаности – насупрот овдашњој стратешкој склоности да је „сваки случај прича за себе и да неће утицати на друге ситуације”. Указује се, тако, да она „реакција Русије на Косово”, чија је једнострана прокламација независности овде призната мимо УН; наговештава обнову „хладног рата“ (у коме су се велике силе обрачунавале преко леђа малих земаља); да ремети постојећи светски поредак (са САД као „једином суперсилом”); да доказује „неконтролисани повратак” Русије у друштво великих сила са сопственим „интересним сферама”; као и да указује на размах сепаратизма, који би могао да захвати многа подручја планете. „Јединствени случајеви”, у које је Вашингтон сврстао и Косово, испостављају се, примећују хроничари – као међусобно, директно или посредно, повезане карике ланца ломова. Протегнутих и до овдашњих председничких избора, где републикански „јастреб” Џон Мекејн из грузијске кризе извлачи, импровизованим интерпретацијама, предности над демократским „голубом” Бараком Обамом. „Интервенишући” у том изборном надгорњавању, овдашња новинска агенција Асошијетед прес констатује да су „истини за вољу, Руси искористили америчку акцију на Косову, а не ирачки рат, као оправдање за свој напад на Грузију”. Москва каже, додаје АП, да је „светиња граница Грузије (на шта се у саопштењу позива и Буш) подривена подршком Запада косовским проглашавањем независности Косова од Србије, традиционалног савезника Русије“.

Јединства у приступу, међутим, нема. Према мишљењу сенатора, републиканца Линдзија Грејама и „комбинованог” Џоа Либермана (демократе, независног парламентарног статуса, а подржаваоца републиканца Мекејна) „руска инвазија на Грузију је највећи изазов европском политичком поретку после демона етничког национализма које је Слободан Милошевић лансирао по Балкану. Написом у „Волстрит џорналу”, тај тандем сугерише да је сада у питању „да ли ће се повући нова линија поделе кроз Европу, између нација слободних да одлуче о својој судбини и нација које ће сврстати у аутократску орбиту Кремља”.

Роналд Стил, професор међународних односа на Универзитету Јужне Калифорније, нуди и другачији приступ. „Морамо с нашим партнерима у НАТО да нађемо заједнички приступ проблему етничког сепаратизма”, написао је у „Њујорк тајмсу”. Наглашавајући: „Лоше смо то урадили на Балкану кад смо олакшали насилно комадање Југославије по етничкој линији а онда, упркос гласном противљењу Русије, признали побуњену покрајину Србије Косово као посебну државу”.

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Москви уручен Бушов одговор

Москва – Амерички амбасадор у Русији Џон Бајерли предао је јуче руском Министарству иностраних послова одговор америчког председника Џорџа Буша на прекјучерашњу поруку руског председника Дмитрија Медведева.

Заменик шефа руске дипломатије Григориј Карасин је Бајерлију рекао да је одлука Медведева да призна независност Јужне Осетије и Абхазије „коју је подржало целокупно руско друштво”, диктирано „тежњом да се гарантује миран и стваралачки живот абхаском и јужноосетијском народу”, саопштио је руски МИП.

Карасин је америчком дипломати, такође, изложио принципијелан приступ питању осигурања стабилности и безбедности на Јужном Кавказу, наведено је у саопштењу.

Танјуг