Crni petak ili Dan republike

Pitao nedavno profesor istorije svoje učenike, osmake u jednoj beogradskoj školi znaju li po čemu je značajan taj dan. Bio je 29. novembar, a profesor, rođen i školovan u „onoj” Jugoslaviji ponadao se da će neko od njegovih đaka znati na šta je mislio... Naravno da znamo, odgovoriše učenici danas je „crni petak”, idemo posle škole sa roditeljima u kupovinu...

Osim što oslikava duh vremena i generacijske razlike, ova anegdota  pokazuje i određenu konfuziju koja vlada kod građana, kada je reč o poštovanju i obeležavanju praznika. Jer neki stari odavno su izgubili na značaju i ostali su samo u (idealizovanim) uspomenama starijih generacija. Opet, neki odnedavno ustanovljenih nisu se još dovoljno „primili”, pa mnogi i ne znaju šta se određenog dana obeležava. Tome su, kažu stručnjaci, najviše doprineli ratovi, česta promena imena zemlje, promene ideologija i sistema, ali i nepridržavanje zakona ( mnogi, posebno u privatnom sektoru za državne praznike rade, kao da je običan radni dan i za to ne dobijaju nikakvu naknadu) i druge nelogičnosti, tako da će proći mnogo vremena pre nego što se u ovoj oblasti ostvari određeni kontinuitet.

Stoga, nije zgoreg danas, kada u spomen na podizanje Prvog srpskog ustanka i donošenje Prvog ustava Kneževine Srbije obeležavamo Dan državnosti podsetiti se koji se to praznici i na koji način u našoj zemlji obeležavaju. I naravno, setiti se koje smo sve datume, u prošlosti proslavljali.

Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima, državni praznici koji se u Srbiji obeležavaju neradno su: Nova godina (1. i 2. januara), Sretenje – Dan državnosti (15. i 16. februara), Praznik rada (1. i 2. maja) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembra). Verski praznici koji se obeležavaju neradno su prvi dan Božića – 7. januara i Vaskršnji praznici, počevši od Velikog petka do drugog dana Vaskrsa. Kao važni datumi praznuju se  radno: Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu  – 22. aprila, Dan pobede – 9 maja, Vidovdan 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra. Od skoro se, kao praznik u Srbiji i Republici Srpskoj obeležava i Dan srpskog jedinstva slobode i nacionalne zastave – 15. septembra (u spomen na probijanje Solunskog fronta).

Od državnih praznika koji se obeležavaju neradno najveći „kontinuitet” imaju Nova godina i Praznik rada, koji su kao takvi ustanovljeni još posle Drugog svetskog rata. Dan državnosti je, kao državni praznik ozvaničen 2002, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu 2012. godine.

Praznici su, ističu naši istoričari, uvek simbolizovali duh vremena, ali su i služili za promociju dinastija, ideologija, političara, pa nije čudo da su se u prošlosti često menjali. Tako su, za vreme vladavine Obrenovića kao državne svetkovine obeležavani rođendan kralja Milana (10. avgusta), imendan kraljice Natalije (26. avgusta) i rođendan prestolonaslednika Aleksandra (2. avgusta). Osim rođendana vladara, važni praznici „kada su dućani i radnje morali biti zatvoreni” bili 22. februar, državna svetkovina uspostavljanja nezavisnosti i obnove kraljevstva u Srbiji, kao i Cveti, u spomen na podizanje Drugog srpskog ustanka.  Iz dinastičkih razloga Sretenje se, naravno, nije moglo spominjati....

Promena dinastije, značila je, naravno, i promenu praznika. Prema državnom kalendaru iz 1912. godine, kao državne svetkovine bile su obeležavane 29. jun – rođendan kralja Petra i 15. jun (prema Julijanskom kalendaru ) Vidovdan. Mada nije uvršćen u državnu svetkovinu obeležavano je i Sretenje, a posebno svečano bilo je 1904. godine, kada su se poklopili stogodišnjica podizanja ustanka i krunisanje kralja Petra Karađorđevića, koji je na vlast došao posle Majskog prevrata. Zanimljivo je da je ovo krunisanje i ambijent na ulicama Beograda bio i prvi događaj koji je u Srbiji zabeležen kamerom. Ipak, valja napomenuti da su u Srbiji toga vremena, u kojem je većina živela na selu, državni praznici imali manji značaj, a da su u životima ljudi daleko veću ulogu imali verski praznici.

Posle nastanka nove države – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca stvari su se donekle promenile. Uveden je novi, Gregorijanski kalendar, a počeli su se isticati događaji koji su simbolizovali stvaranje nove države i jedinstvo Južnih Slovena. Ali i tada su preovladavali dinastički praznici. Tako su, prema kalendaru iz 1933. godine, kao državni praznici obeležavani – 9. januar, rođendan kraljice Marije, 24. maj – dan slovenskih apostola Ćirila i Metodija, 28. jun – Vidovdan, 6. septembar – rođendan prestolonaslednika Petra, 1. decembar – Dan ujedinjenja i 17. decembar, rođendan kralja Aleksandra. Najveći verski praznici takođe su obeležavani kao državni, odnosno kao neradni dani. Za pravoslavce su to bili Božić, Bogojavljanje, Sveti Sava, Vaskrs i Duhovi. Suštinski, a slično je bilo i u drugim državama toga vremena, osim 1. decembra – Dana ujedinjenja ostali praznici su imali ili verski ili dinastički značaj.

Stvaranje nove socijalističke Jugoslavije donelo je velike promene i povodom pitanja obeležavanja praznika. U prvi plan su došli praznici koji su imali ideološku pozadinu ili su se odnosili na događaje iz rata. Kao zvaničan praznik počela se obeležavati i Nova godina. Tako su u SFR Jugoslaviji državni praznici bili: Nova godina ( 1. i 2. januar ), Praznik rada ( 1. i 2. maj ), Dan borca ( 4. jul ) i Dan republike ( 29. i 30. novembar ). Važni datumi, odnosno praznici koji su obeležavani radno bili su Dan žena (8. mart), Dan pobede (9. maj), Dan mladosti (25. maj ) koji je obeležavan i kao rođendan Josipa Broza Tita, Dan armije (22. decembar), kao i drugi datumi, značajni za to vreme. Svoje praznike, uglavnom vezane za događaje iz Drugog svetskog rata, imale su i sve republike, pa se tako u Srbiji 7. jul obeležavao kao Dan ustanka naroda Srbije u Drugom svetskom ratu. Za razliku od ovih datuma, verski praznici bili su zapostavljeni, odnosno mogli su se obeležavati samo u krugu porodice.

Raspad države označio je i postepeno ukidanje ovih praznika, a zanimljivo je da se njihovo obeležavanje najduže zadržalo u Srbiji. Tako je u Saveznoj Republici Jugoslaviji, koja je nastala 1992. i dalje obeležavao 29.  novembar, ali ne u spomen na Drugo zasedanje AVNOJ-a, već u znak sećanja na događaj iz 1945. kada je i zvanično ukinuta monarhija i proglašena republika. Ovaj državni praznik je ukinut tek odlukom Savezne skupštine SRJ iz 2002. godine. Kao dan Savezne Republike Jugoslavije neradno je obeležavan 27. april, kada je ta država stvorena. Poslednji put 27. april je obeležen neradno 2006. godine u vreme kada je i zajednica SCG koja je nasledila SRJ brojala svoje poslednje dane...

Srpska revolucija

„Kojekude ja sam ljut i prek čovek. Ako neko ne posluša i ako pođe u stranu ja ću toga da ubijem, a kojega uhvatim u izdaji toga ću da obesim i na strašne muke da udarim. Bojim se da ćete me zamrzeti  i svaki na svoju stranu vući, pa onda od nas ništa neće biti....”. Ovo su reči koje je, prema sačuvanim istorijskim izvorima izgovorio Đorđe Petrović Karađorđe, na narodnom zboru u selu Orašac, na Sretenje 15. februara 1804. godine, kada se donosila odluka o vođi ustanka. Na tom zboru, u selu Orašac, na mestu poznatom kao Marićevića jaruga doneta je odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka, koji je označio početak borbe našeg naroda za konačno oslobođenje od turske vlasti i početak stvaranja moderne srpske države. Nešto kasnije, na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi srpski ustav, prozvan Sretenjski čiji je autor bio Dimitrije Davidović. On je bio veoma liberalan za to vreme, tako da je na intervenciju velikih sila ubrzo ukinut. U znak sećanja na ova dva događaja 15. februar se obeležava kao Dan državnosti Republike Srbije.