Može i dete sa ulice da postane svoj čovek

Sa ocem, starijim bratom i mlađom sestrom Albert Matić je živeo u neformalnom „naselju kod Belvila” – u kolibi od drvenih dasaka, cerade i najlona. Otac je povremeno radio na građevini, a kada nije bilo dovoljno para za hranu počeli su da skupljaju otpad koji mogu da prodaju i da prose.

Albert se seća da je bio na ulici sa bratom kada su sreli volonterku Centra za integraciju mladih koja se zvala Gaga i rekla im da je na Zvezdari otvoreno svratište i pitala ih da li žele da odu tamo. Uplašili su se da bi mogli da završe u domu, pa su odbili, ali kada je njihova drugarica počela redovno da odlazi u svratište i da se pojavljuje u čistoj garderobi, odlučili su da odu i oni.

– Kada je svratište otvoreno i u Novom Beogradu tamo smo provodili po ceo dan. Tamo su mogli da se okupaju, operu odeću, dobiju obroke, ali i toplu odeću, ćebad i posteljinu za kuću – opisuje Matić.

Radnici Centra za integraciju mladih (CIM), koji su podržani od strane globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj”, koji u Srbiji sprovodi GIZ, usmeravali su ih ka obrazovanju i pomagali im da završe školu – obezbeđujući im potreban pribor i pomoć oko učenja. Pred kraj osnovne škole Albert je sa ocem otišao na selo, ali se nakon tri godine vratio u Beograd i ponovo počeo da radi kao sakupljač sekundarnih sirovina. U to vreme je već imao 17 godina i bio prestar za dnevni boravak u svratištu.

– Svratio sam tad do Centra da posetim nastavnika i nastavnice. Jedna od njih, Emilija, predložila mi je da upišem kurs za barmena. Dvoumio sam se da li je to za mene, ali sam rešio da probam. Nakon što sam krenuo na razne radionice koje se pružaju u programu zapošljavanja video sam promenu, učio sam o pićima, posluzi, naplati na kasi… Počeo sam da se osećam sigurnije u sebe – priča Albert, koji je bio druga generacija koja je pohađala kurs gastronomije, koji CIM i danas uspešno sprovodi. Nakon završenog programa obrazovanja proveo je nekoliko meseci radeći u čuvenom beogradskom lokalu, a potom je dobio stalno zaposlenje u kafeu gde je već četiri godine.

– Taj posao mi je promenio život iz korena. Postao sam svoj čovek, ne zavisim od drugih, imam redovnu platu, iznajmljujem stan, mogu da kupim potrebnu garderobu. Na poslu sam upoznao i sadašnju suprugu jer se posle tri godine zajedničkog rada rodila ljubav. Imamo devojčicu, drugo dete nam je na putu. I moja supruga je zaposlena ovde, trenutno je na trudničkom. Moj brat živi sa nama, iako radi kao konobar, završava školu za mašinbravara. Kad se spoje naše tri plate imamo dovoljno za život. U tome nam je pomogao CIM, najviše kroz školovanje – ističe Albert Matić, koji je upisao školu za kuvara jer posao u kuhinji vidi kao svoj posao iz snova.