EU (ne) uvodi sankcije Rusiji

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 28. avgusta – Prvi put čujem za sankcije, odgovorio je ruski ministar inostranih poslova Lavrov na molbu novinara da prokomentariše izjavu svog francuskog kolege Bernara Kušnera da bi EU mogla 1. septembra na vanrednom samitu zemalja EU u Briselu, posvećenom gruzijsko-južnoosetijskom konfliktu, da donese odluku o uvođenju sankcija Rusiji.

„Po mom mišljenju to je izraz potpune izgubljenosti zbog toga što ljubimac nekih zapadnih prestonica (predsednik Gruzije Sakašvili) nije opravdao očekivanja”, zaključio je Lavrov dodavši da poznaje Kušnera, koji je „mnogo štošta govorio”.

„Države Evropske unije mogu da uvedu sankcije protiv Rusije kao odgovor na priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije”, izjavio je danas ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner. Prema njegovim rečima odluka o sankcijama će biti doneta na samitu u Briselu, koji će biti posvećen događajima u Južnoj Osetiji. Francuski ministar je istakao da ne bi želeo da „unapred nagađa o sankcijama, dok se samit ne održi”, dodavši da sada 26 partnera (zemalja članica) rade nad tekstom koji će jasno odraziti stav da ne želimo da se složimo s situacijom u Gruziji”.

Kušner je 25. avgusta kazao da se u Evropskoj uniji nije razgovaralo o uvođenju sankcija Rusiji, ali nakon što je Rusija priznala Južnu Osetiju i Abhaziju, izjavio je da se „ne može dopustiti narušavanje normi međunarodnog prava, sporazuma o bezbednosti i saradnji u Evropi, rezolucije OUN i vojnog zauzimanja teritorije susedne zemlje tokom dugog vremena”. On je izrazio i pretpostavku da Rusija ima i „druge ciljeve”, aludirajući na Krim i Moldaviju.

Sankcije Rusiji će, prema pisanju ruskih medija, predložiti predsednik Poljske Leh Kačinski, koji je za danas planirao dogovor o tome sa predsednicima Estonije, Litvanije i Letonije.

Najrealističniji od brojnih planova sankcija je, po mišljenju poljskih eksperata koje prenose RIA Novosti, plan pod nazivom „Da spasemo Ukrajinu”. U skladu s njim, EU bi trebalo da omogući Ukrajini specijalni status i da pokrene mehanizam slobodne trgovine investirajući novac u to. Pored Ukrajine, ekonomsku pomoć i poseban status bi trebalo omogućiti Gruziji i Azerbejdžanu.

Zvanični predstavnik EU odbio je da komentariše pitanje mogućeg uvođenja sankcija protiv Rusije.

„Evropska komisija u kontaktu sa Francuskom, predsedavajućom EU, bavi se pripremom samita EU na kome će to pitanje biti razmotreno. Za sada ne možemo da saopštimo nikakvu dopunsku informaciju”, citiraju ruske agencije izjavu neimenovanog predstavnika Evropske komisije, dok, takođe, neimenovani izvor Itar-Tasa tvrdi da je za sada „čak nemoguće tvrditi da će pitanje sankcija uopšte biti na dnevnom redu”.

Zanimljivo je da, uprkos zahtevu Poljske i baltičkih zemalja, predsednik Gruzije nije pozvan na sastanak. Poziv je blokirala Francuska. Sam Sakašvili je u intervjuu nemačkom „Bildu” objasnio da ne bi ni išao u Brisel, jer se boji da bi Rusija blokirala vazdušni prostor Gruzije kako bi ga sprečila da se vrati u zemlju.

Francuski predsednik Sarkozi je danas izjavio: „Niko ne želi da se vraća vremenu ’hladnog rata’. NATO nije suparnik Rusije već njen partner. EU želi da sa tom zemljom gradi pozitivne i sadržajne odnose”.

Da je Rusiji veoma stalo da sačuva dobre odnose sa Evropom govori i živa diplomatska aktivnost njenog predsednika i ministra inostranih poslova. Nakon jučerašnjeg razgovora sa Angelom Merkel u kome joj je, prema informacijama iz Kremlja, „veoma opširno” objasnio razloge za priznavanje Južne Osetije, Medvedev je u gotovo jednočasovnom razgovoru sa francuskim predsednikom podrobno informisao Sarkozija o stanju posle odluke Rusije da prizna nezavisnosti dve nove države. „Razgovaralo se i o dopunskim sporazumima koji u budućnosti mogu da osiguraju režim bezbednosti u zonama koje se graniče sa Južnom Osetijom i Abhazijom”, saopštila je danas pres služba Kremlja.

Predsednik Rusije istakao je da je neophodno da se gruzijska vojska povuče u kasarne i izložio da Rusija smatra da je „neophodno što skorije rešiti pitanja bezbednosti Južne Osetije i Abhazije”, navedeno je u saopštenju Kremlja.

Medvedev je detaljno izložio francuskom predsedniku svoje gledište na zabrinutost koju je Sarkozi izneo „pojedinim medijima” o situaciji u regionu.
Ruski predsednik je istakao i neophodnost da Gruzija ispuni tačku četiri plana Medvedev–Sarkozi, prema kojoj gruzijske trupe moraju da se vrate u kasarne.
Predsednik Rusije je potvrdio spremnost da se nastave kontakti sa francuskim predsednikom, uključujući i mogućnost njihovog susreta u Rusiji.

Ljubinka Milinčić

-----------------------------------------------------------

Kosačov: Kosovo je faktički pripadalo Srbiji

Moskva - Rusija, po priznanju Južne Osetije i Abhazije, možda isto tako učini i sa Kosovom, izjavio je predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov za Bi-Bi-Si. „Možda hoće, ništa ne mogu da isključim. Ali, između Kosova na jednoj i Abhazije i Južne Osetije na drugoj strani postoji jasna razlika. Kosovo je ne samo formalno, nego i faktički pripadalo Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Južna Osetija i Abhazija su od raspada Sovjetskog Saveza negirale da pripadaju Gruziji, rekao je Kosačov.

Fonet