Kraj unipolarnog sveta

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 28. avgusta – Jermenski politolog Levon Melik Šahnazarijan izjavio je juče u Moskvi da smo ovih dana svedoci „formiranja drugog pola u svetu, sa kojim Zapad, hteo ili ne hteo, mora da računa” i da će se pojaviti „nove protivurečnosti, nerazumevanja, konfrontacije, što je prirodno u takvim situacijama”.

Šahnazarijan je istakao da bi bilo jako dobro ako lideri tih polova budu imali dovoljno „zdravog smisla da ne transformišu ’hladna’ neslaganja u ratna dejstva, jer će se u suprotnom svet još jednom suočiti sa poznatim nevoljama”. Politolog navodi da se novi pol stvarao postepeno, i kao dokaz upoređuje 1998. godinu kada je prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin „molio” NATO da ne bombarduje Jugoslaviju, sa 2001. godinom kada je Rusija već imala snage da stavi veto na američku intervenciju u Iraku i konačno sa najnovijom odlukom da vojnim putem reši problem Južne Osetije.

Da se približava kraj monopolarnom svetu govori se od trenutka kad je Rusija počela sve brže da se ekonomski oporavlja i u skladu s tim postaje sve važniji partner razvijenim državama. „Vašington post” piše da SAD gube poziciju u svetu, da bi danas „Gardijan” već tvrdio da je „Gruzija groblje američkog monopolarnog sveta”.

I mada je ponašanje Rusije u gruzijsko-južnoosetinskom problemu izazvalo uglavnom osude u Evropi i Americi, ruski političari i politolozi podsećaju da „svet” ne predstavljaju samo ta dva kontinenta, pri čemu ni jedan ni drugi nisu jedinstveni u svojim stavovima. Malo kome danas nije jasno da je novi svetski poredak koji je proglasio otac sadašnjeg američkog predsednika u vreme raspada SSSR-a – prestao da postoji. „Prošlo je vreme kad je jedna država mogla kao kolos da osedla celu Zemljinu kuglu namećući svoju volju na svim kontinentima i nemajući druge protivnike osim narodnih pokreta za nacionalnu nezavisnost i izolovanih „država-otpadnika”. Prošla su vremena kad je Gruzija bila uvučena u „katastrojku”, Kina je postala ekonomski gigant...

Današnji ruski političari često ističu činjenica da se bez Rusije više ne može rešiti gotovo nijedan svetski problem i to opredeljuje njenu sve važniju ulogu u svetu.

Vladimir Putin je 11. septembra 2001. godine, nakon rušenja kula bliznakinja u Njujorku, ponudio pomoć Americi u borbi protiv terorizma, i da nije bilo te pomoći američka pozicija u Avganistanu bila bi daleko gora nego što je sada. I danas, iako je na pola godine zamrzla odnose sa NATO, Rusija nije prekinula saradnju u jednoj vrlo važnoj oblasti – ona će nastaviti da omogućava vazdušni koridor avionima Alijanse za snabdevanje vojske u Avganistanu, zato što je „situacija u Avganistanu zajednički problem u ovom trenutku”.

„Bez naše pomoći doći će do fijaska čitave kampanje. Biće novi Vijetnam”, rekao je nedavno Dmitrij Rogozin.

Drugi veoma važan faktor u kome je Rusija nezaobilazan činilac jeste rat u Iraku. Amerika i njeni saveznici morali su da priznaju da su falsifikovali povod za vojnu intervenciju, koja je uzgred rečeno, preduzeta bez odobrenja OUN, i danas u toj zemlji svakodnevno ginu brojni američki vojnici. Opšte je mišljenje da bez učešća Rusije i njenog uticaja na ovu zemlju, do mira neće skoro doći.

Sledeći je Iran – Amerika se godinama sprema da neposlušne ajatolahe nauči pameti na način na koji je to činila ko zna koliko puta po svetu, ali zbog suviše velikog rizika, stalno taj trenutak odlaže. Ako je uopšte moguće obuzdati želju Irana da napravi atomsku bombu, onda se to ne može uraditi bez uticaja Rusije.

Na rušenje monopolarnog sveta uticala je i činjenica da je Rusija uspostavila veoma dobre odnose s azijskim ekonomskim gigantima kao što su Kina, Indija, Koreja. Tu su i energetski blokovi na Kavkazu koji ne zavise od Amerike i koji joj se, ukoliko se pojavi takav interes, u svakom trenutku mogu suprotstaviti.

Današnja Evropa veoma zavisi od ruskog gasa i svaki pokušaj da se ta zavisnost smanji, bar za sada, potpuno je besmislen. Nemačka, Italija i Francuska su glavni ruski ekonomski partneri pa se, zahvaljujući tome formira, nekad se čini i nevoljno, blok stara Evropa plus Rusija, čiji se interesi vrlo često ne poklapaju sa američkim.

Rusija kao zemlja u kojoj ima mnogo muslimana uspela je i da izgradi odlične odnose sa muslimanskim zemljama. Ne treba gubiti iz vida da je većina njih veoma bogata naftom i da svet umnogome od njih zavisi.

Ekonomisti tvrde da se i u oblasti monetarne politike svet kreće ka bipolarnom. Sve donedavno Federalni rezervni sistem (Centralna banka SAD) određivao je globalnu monetarnu politiku preko dolara. Zahvaljujući slabljenju kreditno monetarne politike FRS je uneo ogroman doprinos rastu globalne inflacije, uključujući i evropsku. Posledica toga je mogućnost i potreba da Evropa postane drugi monetarni centar. Evropska centralna banka iako, kako tvrde stručnjaci, još uvek neodlučno, ide upravo ka tome. Analitičari „Fajnenšel tajmsa” tvrde da postoji realna šansa da se Evropa odvoji od trenda koji diktiraju SAD. Verovatnoću povećava činjenica da različiti nivoi inflacije vode tom putu. Vrlo je moguće da mnoge zemlje „odvežu” svoje valute od dolara kako bi prestale da uvoze inflaciju.

Ako se taj trend nastavi SAD gube privilegiju koju su godinama jedine imale – da žive bolje od ostalih koristeći dominaciju svoje valute u svetu. Nije nepoznato da već neko vreme ruski rukovodioci predlažu i da se rublja proglasi rezervnom svetskom valutom.

Kad se govori o mnogopolarnosti, upozoravaju brojni stručnjaci, ne treba prerano otpisivati Ameriku, ali ni gubiti iz vida da mnoge probleme ona danas ne može da rešava sama, i da svet ne predstavljaju samo Evropa i Severna Amerika. Naprotiv, veći njegov deo su i upravo one zemlje koje tu ne spadaju i koje se u poslednje vreme veoma brzo razvijaju.