Perišić: Olimpijske igre nisu igre država

Olimpijski šampion u vaterpolu iz Meksiko Sitija 1968, Đorđe Perišić, kaže da je zgrožen inicijativom koja se vodi sa ciljem da se ruskim sportistima zabrani učešće na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. Dok sluša vesti na ovu temu, priseća se svega kroz šta je prošao u vreme dok je naš sport, kao i čitava zemlja, bio pod sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Rezolucija 757, doneta 30. maja 1992). Tada je bio član predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta (JOK), a nedugo zatim i ministar sporta u Vladi SR Jugoslavije (1992–1993) i generalni sekretar JOK-a (1993–2000).

– Jedan od prvih nagoveštaja da bi naši sportisti mogli da ostanu bez učešća na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992, stigao je u decembru 1991, kada smo predsednik JOK-a Aleksandar Bakočević, generalni sekretar Časlav Veljić i ja, kao član predsedništva, bili u Barseloni u poseti predsedniku MOK-a Samaranu – govori Perišić. – Tada je izrazio zadovoljstvo što će biti u prilici da posmatra košarkaško finale između Jugoslavije i Amerike, koja je prvi put dolazila sa NBA igračima. Dok nas je ispraćao, zamolio je Bakočevića da od tog trenutka budu u češćim kontaktima, što je bio signal da se nešto događa…

Perišić dalje podseća da su, po raspadu SFR Jugoslavije, na Zimskim igrama u Albervilu (Francuska) u februaru 1992. učestvovali i sportisti SR Jugoslavije, Hrvatske i Slovenije i da su naši sportisti tada imali pravo na obeležja svoje zemlje. Međutim, za Letnje igre se situacija promenila onog trenutka kad je doneta Rezolucija 757.

– Rezolucija protiv SR Jugoslavije bila je perfidno napisana. U njoj je bilo navedeno da je Jugoslavija izopštena u nekim stvarima, ali za sport nije bilo naznačeno – podseća Perišić.

Međutim, ta rezolucija je obavezivala vlade svih zemalja sveta da jugoslovenskim sportistima onemoguće učešće na međunarodnoj sceni. Samaran je, ipak, istrajavao u nameri da Jugoslavija bude prisutna u njegovoj Barseloni. Na jednom od poslednjih sastanaka sa predstavnicima JOK-a, početkom jula 1992, rekao je da dolazi sa dobrim vestima iz Madrida. U razgovoru sa premijerom Španije Felipeom Gonzalezom dobio je potvrdu da jugoslovenski sportisti mogu da učestvuju u punom sastavu, ali bez nacionalnih obeležja. Na predlog britanskog premijera Džona Mejdžora uveden je termin IOP (Independent Olympic Participants – nezavisni olimpijski učesnici)…

– Sve je išlo dobro do par dana pred polazak u Barselonu, kada nam je iz MOK-a signalizirano da sačekamo nove instrukcije. Onda je stigla vest da nam je jedan od komiteta za praćenje sankcija stavio zabranu za timske sportove, tako da smo imali 58 predstavnika u pojedinačnoj konkurenciji.

Na pitanje kako su se osećali naši predstavnici u Barseloni, Perišić kaže:

– Bilo je u svakom slučaju ponižavajuće. Imali smo kakvu-takvu satisfakciju što je MOK sve vreme bio uz nas, pa i Samaran. Naši sportisti su u Barseloni u startu bili neravnopravni takmaci, ali je bilo važno to što smo održali kontinuitet i ostali u međunarodnim sportskim institucijama.

Kako danas reagujete na apele da se ruskim sportistima zabrani učešće u Parizu, i da za tako nešto agituju bivši olimpijci?

– Koliko znam, ruski sportisti nisu umešani u bilo kakve aktivnosti svoje zemlje na vojnom planu. Isključivo se bave sportom i pripremama. S gnušanjem primam takve informacije. Olimpijske igre nisu igre država, već igre pojedinaca i to je jasno zacrtano u Povelji MOK-a. Radi se o pravima sportista koja im niko ne može oduzeti. Ovo je nonsens, žao mi je sportista.