Pršuta sa ženskim „potpisom”

Mačkat – Bi i prođe „Pršutijada” u Mačkatu, sa tezgama punim najboljeg suvog mesa, po čijoj proizvodnji su poznati domaćini ovog kraja. Odnedavno i domaćice, vredne žene koje su se uz muževe, poneka i samostalno, uz mnoge kućne obaveze uspešno uključile u pršutarsku delatnost.

Mačkat je imućno zlatiborsko selo s nizom manjih preduzeća za proizvodnju i preradu mesa. Jedno od retkih planinskih sela iz koga mladi ne odlaze u grad, tu ostaju da žive i stvaraju porodice. Ovde se brakovi sklapaju i deca rađaju, godinama radi seoski vrtić da odmeni roditelje zaposlene u porodičnim firmama. A svaka seoska kuća, zna se, na ženi počiva.

To se videlo na ovogodišnjoj „Pršutijadi”, koja je, nakon dvogodišnje pauze, okupila 12 izlagača-proizvođača, među kojima nekoliko žena. Njihovi štandovi bili su prepuni lepo složenih pršuta, slanina, kobasica, kako samo ume ženska ruka. Ovog puta je drugu nagradu u izboru za najbolju goveđu pršutu osvojila Jelena Stojanović, a zapaženo je bilo učešće iskusnijih Nataše Andžić i Jovane Stojanović, kao i mlade Jovane Radojičić iz domaćinstva nagrađenog za najkvalitetniju svinjsku pršutu. Još odranije u Mačkatu se po preduzimljivosti ističe Ružica Stojanović, koja je završila studije ekonomije, a vodi porodičnu pršutarsku proizvodnju.

– Možemo i mi žene ovaj posao da obavljamo. Jeste ponekad teško, zahteva više obaveza, ali meni uz pomoć supruga, kad zajedno radimo, sve bude lakše. Ceo proces sam dobro upoznala – kaže nam Nataša Andžić i objašnjava šta je najvažnije za vrhunski proizvod:

– Najpre da meso bude kvalitetno, od stoke iz zlatiborskog kraja, a zatim dobra obrada. Komadi se usoljavaju i stoje u soli od 10 do 15 dana, zavisi od vremenskih uslova. Zatim se suše desetak dana, isključivo na bukovim drvima zbog boje i ukusa, a ako je vreme napolju vlažnije, sušenje je duže. Klima u Mačkatu je pogodna za ove proizvode, ovde je pršuta punija i jedra – ističe naša sagovornica iz porodice Andžić, čijih se šest generacija bavi ovom proizvodnjom.

– U poslu smo suprug, svekar, svekrva i ja, a i deca pripomažu. Stižem koliko mogu da obavim ostale kućne obaveze. Naporno je, rano se ustaje, kasno leže. Kad me pitaju imamo li vremena za godišnji odmor, kratko odgovorim: „Kako kad.” – priča nam pored svoje sajamske tezge neumorna a nasmejana Nataša Andžić.