Пршута са женским „потписом”

Мачкат – Би и прође „Пршутијада” у Мачкату, са тезгама пуним најбољег сувог меса, по чијој производњи су познати домаћини овог краја. Однедавно и домаћице, вредне жене које су се уз мужеве, понека и самостално, уз многе кућне обавезе успешно укључиле у пршутарску делатност.

Мачкат је имућно златиборско село с низом мањих предузећа за производњу и прераду меса. Једно од ретких планинских села из кога млади не одлазе у град, ту остају да живе и стварају породице. Овде се бракови склапају и деца рађају, годинама ради сеоски вртић да одмени родитеље запослене у породичним фирмама. А свака сеоска кућа, зна се, на жени почива.

То се видело на овогодишњој „Пршутијади”, која је, након двогодишње паузе, окупила 12 излагача-произвођача, међу којима неколико жена. Њихови штандови били су препуни лепо сложених пршута, сланина, кобасица, како само уме женска рука. Овог пута је другу награду у избору за најбољу говеђу пршуту освојила Јелена Стојановић, а запажено је било учешће искуснијих Наташе Анџић и Јоване Стојановић, као и младе Јоване Радојичић из домаћинства награђеног за најквалитетнију свињску пршуту. Још одраније у Мачкату се по предузимљивости истиче Ружица Стојановић, која је завршила студије економије, а води породичну пршутарску производњу.

– Можемо и ми жене овај посао да обављамо. Јесте понекад тешко, захтева више обавеза, али мени уз помоћ супруга, кад заједно радимо, све буде лакше. Цео процес сам добро упознала – каже нам Наташа Анџић и објашњава шта је најважније за врхунски производ:

– Најпре да месо буде квалитетно, од стоке из златиборског краја, а затим добра обрада. Комади се усољавају и стоје у соли од 10 до 15 дана, зависи од временских услова. Затим се суше десетак дана, искључиво на буковим дрвима због боје и укуса, а ако је време напољу влажније, сушење је дуже. Клима у Мачкату је погодна за ове производе, овде је пршута пунија и једра – истиче наша саговорница из породице Анџић, чијих се шест генерација бави овом производњом.

– У послу смо супруг, свекар, свекрва и ја, а и деца припомажу. Стижем колико могу да обавим остале кућне обавезе. Напорно је, рано се устаје, касно леже. Кад ме питају имамо ли времена за годишњи одмор, кратко одговорим: „Како кад.” – прича нам поред своје сајамске тезге неуморна а насмејана Наташа Анџић.