Preopterećenost gimnazijalaca ne doprinosi boljem znanju

Reforma gimnazija umesto da unapredi preduniverzitetsko školstvo, njegova je bolna tačka i doprinosi preopterećenosti učenika koji jure ocene i prosek za upis na fakultete, ali ostaju bez znanja, upozorava Društvo direktora škola Srbije (DDŠS). Predsednik tog društva Dejan Nedić za „Politiku” naglašava da će posledice ovog reformskog procesa biti posebna, veoma važna i teška tema za razgovor, pre svega direktora gimnazija s prosvetnim vrhom u predstojećem periodu. Krovno udruženje koje okuplja direktore škola širom države uvidelo je da se u praksi pokazalo da samo u malobrojnim gimnazijama koje rade u jednoj smeni, funkcionišu reformisana nastava i realizacija projektne nastave kroz pakete izbornih predmeta i to otežano.

– Između ostalog, ideja je bila da učenici stiču znanja na nov način, ali se usled prostornih i vremenskih ograničenja to ne ostvaruje. Ova nastava se u mnogim školama realizuje delom ili u celini onlajn, što je kontradiktorno njenoj svrsi. Poseban problem je opterećenje učenika, smanjenje fonda časova za četvrtinu iz predmeta kao što su fizika, hemija, filozofija, likovno, muzičko, strani jezik, a nastavni program je ostao isti. Kod fonda od dva časa sedmično, to jest 74 časa godišnje, svaki učenik ima 18,5 časova manje, to jest 55,5 časova godišnje da savlada isti program koji su učenici gimnazije do pre četiri godine savladavali za 74 časa. Sa ovakvim „reformama” možemo samo očekivati veoma loše rezultate na državnoj maturi – deo je zaključaka DDŠS-a.

Direktori škola ističu da gimnazijalci u proseku imaju 6,6 časova dnevno i da je aktuelnim uslovima nemoguće organizovati čas odeljenskog starešine, dodatnu ili dopunsku nastavu, sekcije, pripreme za opštu (državnu) maturu, te da škole ne mogu ni teorijski da realizuju sve što je predviđeno godišnjim planom rada.

– Usled velikog opterećenja, učenici sve više uče samo za ocenu, a posledica toga je visok uspeh, ali ne i znanje. Najbolji obrazovni sistemi na PISA testiranju (Finska) imaju princip „manje je više” i mi opravdano strahujemo da je naš princip „više je manje” i da će to dovesti do demotivacije učenika i nastavnika i da će uništiti dve najbolje karike našeg prosvetnog sistema – ukazuju direktori.

Predlog je Društva direktora škola Srbije da se postupno, najpre sa dva na jedan, smanji broj predmeta koje učenici biraju i fond časova u trećem i četvrtom razredu gimnazije. Paralelno s tim, direktori smatraju da treba izmeniti postojeće nastavne programe fizike, hemije, biologije, geografije, filozofije, sociologije, tako da đaci u okviru ovih predmeta imaju blok od, na primer, deset časova za projektnu nastavu i da ocena iz tog bloka časova bude jedna od ocena iz predmeta.

– Ovakav način realizacije projektne nastave bi bio prava mala reforma i ispunio bi svrhu, bez svih ovih negativnih posledica koje su stvorene ishitrenom i nakaradnom „reformom” koja menja stvari tako što ih razara, a ne da ih fino popravlja i doprinosi istinskom kvalitetu gimnazijskog obrazovanja – stav je Društva direktora.

Reforma gimnazija započeta je školske 2017/18. godine, prošle 2021/22. godine iz gimnazijskih klupa izašla je prva generacija učenika koji su se školovali po reformisanim programima, a ti đaci nisu imali ni udžbenike koji prate reformu. Samo za vreme ovog četvorogodišnjeg reformskog kruga, uvođenje državne mature odloženo je triput. Najavljivano je da će ovaj ispit biti održan, ali se to nije desilo: 2019, 2021. ni 2022. godine, a poslednji put, u dosadašnjem nizu prolongiranja, polaganje velike mature pomereno je za jun 2024. godine.

– Promene u gimnazijama od 2017. godine rađene su ad hok, iz godine u godinu tako da đaci i nastavnici nisu znali šta ih čeka naredne školske godine. Ideja te reforme, ako je uopšte tako možemo zvati, bila je da se poveća obuhvat učenika gimnazijskim obrazovanjem, ali su izmene planova i programa bile kozmetičke, a po zamisli tadašnjeg ministra prosvete Mladena Šarčevića uvedena su i nova specijalizovana odeljenja. Projektno orijentisana nastava, čiji cilj je trebalo da bude da se uči za znanje, a ne za ocenu, u praksi je dovela do velikih organizacionih problema, da učenici imaju i po sedam časova dnevno, a naposletku se svela na pravljenje prezentacija. Pitanje je šta je sprečavalo većinu direktora gimnazija da reaguju kada je prethodni ministar uvodio sve ovo, zašto su mu tada aplaudirali – napominje Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Predlog da se smanji fond časova izbornih programa, kako ocenjuje Markov, vodi u novu opasnost – značajan broj tehnoloških viškova.

– Neblagovremeno reagovanje na lošu reformu, zaletanje prilikom njenog uvođenja sada prosvetnu vlast i državu stavljaju pred novi ispit: da li će izabrati socijalni mir ili rasterećivanje učenika. Dakle, u ovom predlogu Društva direktora uopšte ne vidim kako će se popraviti kvalitet nastave, nego samo smanjenje opterećenja učenika i delimično vraćanje na stari sistem kakav je postojao pre Šarčevićeve reforme – ocenjuje Markov.