Преоптерећеност гимназијалаца не доприноси бољем знању

Реформа гимназија уместо да унапреди предуниверзитетско школство, његова је болна тачка и доприноси преоптерећености ученика који јуре оцене и просек за упис на факултете, али остају без знања, упозорава Друштво директора школа Србије (ДДШС). Председник тог друштва Дејан Недић за „Политику” наглашава да ће последице овог реформског процеса бити посебна, веома важна и тешка тема за разговор, пре свега директора гимназија с просветним врхом у предстојећем периоду. Кровно удружење које окупља директоре школа широм државе увидело је да се у пракси показало да само у малобројним гимназијама које раде у једној смени, функционишу реформисана настава и реализација пројектне наставе кроз пакете изборних предмета и то отежано.

– Између осталог, идеја је била да ученици стичу знања на нов начин, али се услед просторних и временских ограничења то не остварује. Ова настава се у многим школама реализује делом или у целини онлајн, што је контрадикторно њеној сврси. Посебан проблем је оптерећење ученика, смањење фонда часова за четвртину из предмета као што су физика, хемија, филозофија, ликовно, музичко, страни језик, а наставни програм је остао исти. Код фонда од два часа седмично, то јест 74 часа годишње, сваки ученик има 18,5 часова мање, то јест 55,5 часова годишње да савлада исти програм који су ученици гимназије до пре четири године савладавали за 74 часа. Са оваквим „реформама” можемо само очекивати веома лоше резултате на државној матури – део је закључака ДДШС-а.

Директори школа истичу да гимназијалци у просеку имају 6,6 часова дневно и да је актуелним условима немогуће организовати час одељенског старешине, додатну или допунску наставу, секције, припреме за општу (државну) матуру, те да школе не могу ни теоријски да реализују све што је предвиђено годишњим планом рада.

– Услед великог оптерећења, ученици све више уче само за оцену, а последица тога је висок успех, али не и знање. Најбољи образовни системи на ПИСА тестирању (Финска) имају принцип „мање је више” и ми оправдано страхујемо да је наш принцип „више је мање” и да ће то довести до демотивације ученика и наставника и да ће уништити две најбоље карике нашег просветног система – указују директори.

Предлог је Друштва директора школа Србије да се поступно, најпре са два на један, смањи број предмета које ученици бирају и фонд часова у трећем и четвртом разреду гимназије. Паралелно с тим, директори сматрају да треба изменити постојеће наставне програме физике, хемије, биологије, географије, филозофије, социологије, тако да ђаци у оквиру ових предмета имају блок од, на пример, десет часова за пројектну наставу и да оцена из тог блока часова буде једна од оцена из предмета.

– Овакав начин реализације пројектне наставе би био права мала реформа и испунио би сврху, без свих ових негативних последица које су створене исхитреном и накарадном „реформом” која мења ствари тако што их разара, а не да их фино поправља и доприноси истинском квалитету гимназијског образовања – став је Друштва директора.

Реформа гимназија започета је школске 2017/18. године, прошле 2021/22. године из гимназијских клупа изашла је прва генерација ученика који су се школовали по реформисаним програмима, а ти ђаци нису имали ни уџбенике који прате реформу. Само за време овог четворогодишњег реформског круга, увођење државне матуре одложено је трипут. Најављивано је да ће овај испит бити одржан, али се то није десило: 2019, 2021. ни 2022. године, а последњи пут, у досадашњем низу пролонгирања, полагање велике матуре померено је за јун 2024. године.

– Промене у гимназијама од 2017. године рађене су ад хок, из године у годину тако да ђаци и наставници нису знали шта их чека наредне школске године. Идеја те реформе, ако је уопште тако можемо звати, била је да се повећа обухват ученика гимназијским образовањем, али су измене планова и програма биле козметичке, а по замисли тадашњег министра просвете Младена Шарчевића уведена су и нова специјализована одељења. Пројектно оријентисана настава, чији циљ је требало да буде да се учи за знање, а не за оцену, у пракси је довела до великих организационих проблема, да ученици имају и по седам часова дневно, а напослетку се свела на прављење презентација. Питање је шта је спречавало већину директора гимназија да реагују када је претходни министар уводио све ово, зашто су му тада аплаудирали – напомиње Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

Предлог да се смањи фонд часова изборних програма, како оцењује Марков, води у нову опасност – значајан број технолошких вишкова.

– Неблаговремено реаговање на лошу реформу, залетање приликом њеног увођења сада просветну власт и државу стављају пред нови испит: да ли ће изабрати социјални мир или растерећивање ученика. Дакле, у овом предлогу Друштва директора уопште не видим како ће се поправити квалитет наставе, него само смањење оптерећења ученика и делимично враћање на стари систем какав је постојао пре Шарчевићеве реформе – оцењује Марков.