Manjifiko: Ne mogu da pobegnem od sebe

On je Slovenac koji je napravio ako ne najbolju, onda najautentičniju srpsku pesmu „Pukni zoro”. On je umetnik 21. veka koji je dočarao revolucionarne dvadesete „art deko” godine prošlog veka u filmu „Montevideo, Bog te video”. On je svestrani muzičar koji nas je uveo u mistične „Senke nad Balkanom”. Zahvaljujući njegovim zvučnim kulisama zavoleli smo fudbal, ponovo ušli u kafane... A ovih dana pomogao nam je da shvatimo težinu žrtve „srpske Mata Hari”, Vere Pešić, zahvaljujući njegovim inspirativnim notama za seriju „Vera”. On ume da bude duhovit, ironičan, lucidan, kritičan... On je Robert Pešut Manjifiko bez čijeg muzičkog stvaralaštva pomenuta filmska dela ne bi bila kompletna.

Usred kreativnog procesa komponovanja muzike za novi film Dragana Bjelogrlića „Lančana reakcija” zatekli smo ga u njegovoj samoći, u studiju u kojem stvara muzičku alhemiju, oslanjajući se na tradiciju, na muziku koja godi uhu, pogotovo onima staroga kova.

I priupitali smo ga – kako mu ide? Koliko je inspirativno da stvara u vremenu kada autorstvo nije na ceni, kada muziku stvara veštačka inteligencija?

– Posle ovakvog pitanja postajem depresivan – šali se.

– Znam za sve te tehnološke novosti, međutim, ja stvaram zbog sebe i svog užitka, i onog koji to sluša. To je primarno kod muzike, zato se i bavimo njome jer nas ispunjava. I sama umetnost jeste izvlačenje lažnih emocija, mi stvaramo umetno, kao što i sama reč kaže. Mi stvaramo izmišljene emocije, neke svoje svetove. Ako i veštačka inteligencija ume to, ko sam ja da zabranim! Ljudi vole da slušaju kada svira čovek, a volećemo i kada sviraju roboti. Jednostavno, biće više ponuda. Toga se ne treba plašiti.

Muzika iz serije „Vera” tematski podseća na onu iz „Montevidea”. Zbog toga se nameće pitanje da li mu je bilo teško da napravi otklon?

– Trudim se da uvek pobegnem od sebe, da stvaram nešto novo i upustim se u nepredvidive muzičke struje. I onda ljudi kažu – ovo je tipično tvoje! Koliko god bežao od nečega, očigledno imam prepoznatljiv zvuk i melodiju. Jednostavno, muzika se sama od sebe javi, dođe. Numere za seriju i film „Vera” predstavljaju kombinaciju muzike iz epohe, onakve kakva se slušala u salama za ples i melodije koja je pratila radnju nabijenu akcijom. Trudili smo se da „uhvatimo” zvuk napetosti kao što je u „Otpisanima” ili u „Džejmsu Bondu”. Odgledao sam seriju i muzika mi nije smetala. Što znači da je posao dobro urađen – u svom stilu odgovara Pešut.

Naš sagovornik je zavoleo primenjenu muziku iako se njom nije ranije bavio. Nikada nije razmišljao o tome, kako kaže, da li je sposoban da zadovolji rediteljsku viziju. Sve je počelo od slovenačkog filma „Stereotip”... A onda se pojavio Bjelogrlić.

– Zavoleo sam ponovo film jer mi je data mogućnost da stvaram muziku koju inače ne bih radio. Stvaram muziku koja se ne može svrstati u top-liste, niti se puštati na radiju. Uvek mi se dešavalo da ta muzika nađe neko svoje novo mesto i da izađe iz okvira. A malo i ja ne mogu da pobegnem od sebe, jer sam, pre svega, kompozitor pesama, a ne primenjene muzike. Stvaram iz nekog drugog, svog, autorskog ugla koji nekada možda i nije dobar za film. Zato ne radim sa mnogo reditelja. Uglavnom sa Bjelogrlićem jer on voli moja autorstva – otkriva nam tajnu muzike.

Pored muzike za „Veru” i film „Lančana reakcija”, Manjifiko je eksperimentisao i igrao se u teatru, na poziv reditelja Vita Taufera čija se predstava „Edip” uspešno igra u JDP-u.

– To je više bio zadatak, nego inspiracija, da se napravi Edip u nekom modernom izdanju, da se napravi kafana kao grčka agora, mesto na kojem se sve saznaje, gde se razmenjuju misli, gde svi dolaze, bez obzira na to da li je predsednik države ili šegrt. Obožavam taj starinski zvuk kafana. To mi je ostalo u ušima još kada sam bio dete. I dan-danas obožavam pesme Zvonka Bogdana, Predraga Živkovića Tozovca, kao i braće Bajić, zato što ih je i moj deda voleo. Danonoćno bih ih mogao slušati. To je kao bluz. Pravi umetnički užitak je stvarati za kafanu. Puno je melodija... Sve je otvoreno... Možeš da radiš šta god ti srce poželi – nadahnuto priča Manjifiko i otkriva, onako iznenada i šeretski:

– U novom filmu Dragana Bjelogrlića pokušavamo da budemo lukavi. Taj film je ambiciozan u svakom pogledu, i rediteljski, i produkcijski... Za sada samo razmišljam kako da ne uprskam stvar. Još nisam stigao do tog stadijuma kako da poboljšam film. Ali ako ga ne pokvarim, to će biti u redu. Očekuje me sa Bjelom dugotrajni proces jer on jako voli da se meša u sve, pa i u muziku što mi nikako ne smeta. Navikao sam na njegove primedbe. On te „gazi” kao čoveka, i kao umetnika. I kada navikneš na to, postaneš bolji čovek. Videćemo šta će na kraju biti. Pošto sam u procesu, jedan dan mi se sviđa to što radim, a drugi dan mi je skroz bezveze.

I za kraj ne možemo da ga ne priupitamo – kada ga možemo očekivati u Beogradu?

– Radiću na tome da održim jedan lep koncert koji će biti samo moj i neće biti u sklopu nekog festivala. Jer imam odličan program koji će činiti moj pop repertoar, kao i opus filmske i pozorišne muzike. Mislim da će se to desiti na jesen – obećava Robert Pešut Manjifiko.