SAD u isto vreme „ratuju” protiv Moskve i Pekinga

Džozef Bajden se juče u Varšavi susreo s liderima istočnog krila NATO-a, saopštio da je „sasvim jasno” da će Amerika braniti „svaki pedalj” članica alijanse i time završio evropsku turneju, tokom koje je stalno ponavljao da će Vašington pomagati Ukrajini „koliko god bude bilo potrebno”.

Šef Bele kuće je tokom tri dana boravka u Ukrajini i Poljskoj podvlačio da se „Amerika nije umorila” i da će i dalje Ukrajini slati vojnu i drugu pomoć za odbranu od Rusije. Poseta je imala cilj da pokaže da Amerika ne napušta Ukrajinu i Evropu, što je pre svega bila poruka Rusima. Za Moskvu je rusko-američki sukob „rat putem posrednika” jer Kremlj veruje da u Ukrajini ratuje protiv Amerike.

Kako Vašington pomaže Ukrajini da se odupre ruskim napadima, a uveliko čini i sve da suzbije kineski rast i osujeti pretenzije Pekinga da ospori američku dominaciju svetom, SAD u isto vreme „ratuju” i protiv Kine i protiv Rusije. U nastojanju da zadrži status jedine supersile, Amerika se danas bori na dva fronta, protiv dve nuklearne države, koje se još i zbližavaju. O tome svedoči i jučerašnji sastanak prvog kineskog diplomate Vang Jija s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. Putin je istakao da se dve zemlje približavaju „novoj prekretnici” u odnosima, dok je Vang saopštio da je Kina spremna na „produbljivanje strateške saradnje”, prenosi „Gardijan”.

Kao što je sastanak u Kremlju trebalo da pokaže jačanje kinesko-ruskih odnosa, sastanak u Poljskoj trebalo je da posvedoči o transatlantskom jedinstvu. Istovremeni sastanci podvukli su očigledno suparništvo između Amerike i Rusije i Kine, kao što je to bio slučaj i u utorak, kad su Bajden i Putin održali govore u razmaku od nekoliko sati. Šef Kremlja je tada objavio da ni Moskva ne odustaje od borbi u Ukrajini i da Rusija to doživljava kao rat protiv Zapada. Obelodanio je i da je suspendovao jedini preostali sporazum koji je ograničivao Ameriku i Rusiju od proliferacije nuklearnog naoružanja i simbolizovao detant u odnosima hladnoratovskih neprijatelja. Dok je Bajden isticao da će pomagati Ukrajini koliko god je potrebno, Putinov govor je nagovestio da će to „koliko god bude bilo potrebno” biti veoma dugo.

Kad je u ponedeljak došao u Kijev i susreo se s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Bajden je želeo da pokaže ko je „gazda” u Evropi. Iz Vašingtona poručuju da se njihovo interesovanje za Stari kontinent ne smanjuje, što dokazuju i povećanjem broja američkih vojnika u Evropi posle izbijanja rata u Ukrajini. Ipak, Bela kuća ne krije da se američka spoljna i bezbednosna politika okrenula ka Aziji i da će se neizbežno tamo zadržati. Tamo je Kina, koja bi jedina mogla da ugrozi američke pozicije u svetu.

Amerika i Kina „ratuju” na više frontova: carine, veštačka inteligencija, 5G mreža, poluprovodnici, špijuniranje (nedavni slučaj kineskog balona iznad Montane) i borba za dominaciju, pre svega u Jugoistočnoj Aziji. Hladni sukob mogao bi da preraste i u oružani. Američki general Majk Minihan predviđa da će SAD i Kina za dve godine zaratiti zbog Tajvana. Ako se ova predviđanja ostvare, a rat u Ukrajini ne prestane, Amerika će istovremeno pomagati Ukrajini da ratuje protiv Rusije i Tajvanu da ratuje protiv Kine, što izaziva i kritike u Vašingtonu.

Jedni osuđuju Bajdena što je oterao Moskvu u kineski zagrljaj, umesto da je privukao Rusiju na svoju stranu protiv Kine. Drugi veruju da je sadašnja vašingtonska administracija isuviše posvećena Rusiji, koja je mali problem za SAD, umesto da se posveti domaćim problemima ili Kini. Republikanski guverner Floride Ron Desantis je u danu Bajdenove „istorijske posete” Kijevu izjavio da, ako postane predsednik, Ukrajina neće biti američki prioritet.

„Ni izbliza se ne dešava to od čega se širi strah – da će Rusija napasti zemlje NATO-a. Rusija je pokazala da je trećerazredna vojna sila”, kazao je guverner za Foks njuz.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je tokom vikenda izjavio da vlada Si Đinpinga razmišlja da Rusiju snabde oružjem za rat u Ukrajini i zapretio da će SAD oštro odgovoriti ako se to dogodi. Sijeva vlada poriče optužbe i nudi da posreduje da se dogovori mir, ali u Vašingtonu veruju da Pekingu odgovara da rat u Ukrajini što duže traje. U tom slučaju, Amerika ne može da bude potpuno usredsređena na rivalstvo s Pekingom, a i veći su izgledi da se transatlantski saveznici razjedine.

Bajden želi da pomaže Ukrajini protiv Rusije „koliko god treba”, što će možda potrajati godinama, ali kako zaključuje Si-En-En, Kina će „biti američka preokupacija tokom celog ovog veka”.