Rat bez pobednika, sa jednim gubitnikom

U mnogim gradovima sveta danas će se podizati ukrajinska zastava, po crkvama će se moliti za unesrećeni narod, milioni će minutom ćutanja odati počast žrtvama, a svi su izgledi da u nastavku ukrajinskog rata niko ne sme ni da pobedi ni da izgubi.

Sve je počelo blizu dve decenije pre ruske agresije 24. februara 2022. konfliktom dve sučeljene ambicije: Kijeva da se približi Zapadu i zauvek izvuče iz ruskog zagrljaja, i Moskve odlučne da spreči da Ukrajina postane teritorija NATO-a.

Vladimir Putin pokrenuo je „specijalnu vojnu operaciju” čiji su ciljevi bili visoko postavljeni, ali se ubrzo pokazalo da ambicije nisu bile usklađene sa realnošću. Ništa od „denacifikacije” vlasti Volodimira Zelenskog. Ništa od ulaska tenkovskih kolona koje su se uputile za Kijev. Ništa od očekivanja da će Ukrajinci rusku braću dočekati cvećem. Ništa od munjevitog slamanja otpora. Ništa od velike lekcije koja će podeliti Zapad.

Očekujući sukob jedan na jedan sa slabijim protivnikom, Rusija je ponovila sovjetsku grešku u Avganistanu. Putin se preračunao. Precenio je rusku vojnu moć i potcenio ukrajinsku odlučnost da se brani. Potcenio je i potencijale jedinstvenog odgovora Zapada koji kombinuje ekonomske sankcije i isporuke naoružanja.

Time što je četiri ukrajinske oblasti anektirao i brzo uneo u ustav kao teritorije Ruske Federacije, uspeo je da od Ukrajinaca stvori zaklete neprijatelje za decenije koje dolaze i da uruši međunarodni kredibilitet svoje zemlje.

Svet se polarizovao. Zapad zahteva jasno političko i moralno svrstavanje protiv istočnog grabljivca, a veliki broj država je potvrdio sklonost da se suočene sa agresijom ujedine. Rat je uticao da Švajcarska napusti neutralnost, a da Švedska i Finska zatraže članstvo u NATO.

Sukob na istoku Evrope doveo je do globalne energetske krize, poremetio lance snabdevanja i ozbiljno ugrozio prehrambenu sigurnost. Putin je uspeo da izgubi tržišta nafte i gasa koja Kina i Indija ne mogu da nadoknade jer nemaju tehnologiju za izvoz koja je Rusiji neophodna. Protiv sebe je dobio koaliciju čiji je kombinovani BNP 20 puta veći od ruskog.

Ratna sreća bila je promenljiva sve dok uspešna ukrajinska kontraofanziva s jeseni 2022. nije u Kijevu razbuktala nade da će anektirane oblasti biti povraćene, dok su neki već počeli da sanjaju o promeni režima u Kremlju.

Zapad nema izbora nego da nastavi sa vojnom, ekonomskom i diplomatskom podrškom Ukrajini. Sa tom porukom solidarnosti je Džozef Bajden misteriozno otputovao za Kijev: opremanje ukrajinske armije savremenijim borbenim sredstvima, sve agresivnije sankcije Moskvi i širenje međunarodne koalicije.

Ukrajinski prioritet je oružje. „Što više, što pre”, kako je rekao Zelenski tokom nedavne evropske turneje. Amerikanci šalju tenkove, artiljerijske i protivvazdušne raketne sisteme, evropske članice NATO nemačke tenkove i borbena vozila. Ukupna pomoć već je premašila 170 milijardi dolara.

Cilj je da bogatiji, snažniji i tehnološki razvijeniji Zapad Putina uveri da neće napustiti Ukrajinu kako bi u Kremlju zaključili da je pobeda nemoguća i da ne mogu da sačuvaju delove ukrajinske teritorije koji su ilegalno uzeti.

Putin ima drugu računicu. Rusija će obrte neočekivano iscrpljujućeg rata pokušati da okrene novom ofanzivom. Izveštava se da je na granicama već koncentrisano najmanje 300.000 vojnika. Zapadni vojni eksperti upozoravaju na ruske „šokantne uspehe”.

Ruska armija je popravila svoje performanse. Promenjeni su komandanti, poboljšani taktika ratovanja i disciplina. Intenzivirani su raketni i napadi dronovima na gradove, a koncentrisanim operacijama na energetsku infrastrukturu Ukrajini je naneta velika šteta dok su milioni ljudi usred zime ostavljeni bez grejanja, struje, često i vode.

Rusi i dalje imaju prednost da rat vode na tuđoj teritoriji, a ključno je pitanje da li će Ukrajini oružje stići na vreme, da li će posade biti dovoljno obučene? Sve to može kapitalno da utiče na tok rata. Borbe koje po svemu sudeći slede treba da odrede nove granice Ukrajine oko kojih bi se pregovaralo, a šanse da će oteta zemlja biti povraćena su minimalne.

Putinu je značajna pobeda na frontu neophodna da bi popravio narušenu reputaciju svoje armije i smirio domaće kritičare zbog načina vođenja rata. Generali su na front poslali 300.000 regruta iz udaljenih oblasti pažljivo izbegavajući one iz Moskve ili Sankt Peterburga gde bi isporuke u crnim plastičnim kesama svakako uzbunile javnost.

Putin pojačavanjem intenziteta rata računa i na zamor Zapada. Predsednik Bajden uspeo je da sačuva zapadno jedinstvo, iako se strahovalo da bi energetska kriza i rastuća inflacija mogli da ga ugroze. Godinu dana entuzijazma da se pomogne Ukrajini deluje impresivno.

Koliko će Evropljani biti spremni da finansiraju neizvesno je. Mnogi republikanci u Predstavničkom domu, koji je pod njihovom kontrolom, zahtevaju da SAD prekinu da sipaju milijarde dolara, pa Bajdenova taktika „eskalacije za pacifikaciju” nema zagarantovan uspeh.

Obe strane spremaju se za proširenje sukoba koji je za ovih 12 meseci, po nekim procenama, doveo do oko 100.000 mrtvih i ranjenih Ukrajinaca, uključujući blizu 20.000 civila, plus osam miliona raseljenih po svetu i 5,4 miliona interno. Broj ruskih žrtava procenjuje se na oko 137.000.

Nuklearna eskalacija je malo verovatna, bez obzira na to što je povlačenjem Rusije iz ugovora „Novi start”, poslednjem preživelom sporazumu između dve najveće nuklearne sile, nagovešten kraj ere kontrole nuklearnog naoružanja.

Hladno rezonovanje i kalkulacije su od starta bile potisnute onemogućavajući razgovor o bilo kakvoj vrsti kompromisa bez obzira na to što ni Ukrajina ni Rusija nemaju jasan put ka pobedi.

Dve strane su ukopane: Kijev kao preduslov traži povlačenje svih ruskih snaga na pozicije pre početka rata, Moskva smatra da oko anektiranih teritorija nema razgovora. Opipljivih inicijativa za primirje nema, kamoli za trajan mir.

Vrlo je verovatno da ovu analizu ne bih ni morao da pišem da je Zapad pre 15 godina imao više sluha i da se nije oglušio o Putinova upozorenja da svet više nije unipolaran i da širenje NATO-a na istok može da dovede do problema. Neslavno se, a po ukrajinski narod tragično, završio pokušaj integracije Ukrajine u vojne i političke strukture Zapada koje je Zelenski uz mnogo entuzijazma podržavao. Putin je zgrabio priliku da brutalno uzvrati.