Otkud američki privrednici baš sada u našoj zemlji

Delegacija 16 najvećih američkih kompanija bila je ovih dana u poseti Srbiji i prema izjavama otpravnika poslova Ambasade SAD u Beogradu Džoa Ginkela, oni su zainteresovani za ulaganje i saradnju sa srpskim firmama. Čulo se da SAD i Srbija dele strateške prioritete, da su američke kompanije koje već posluju u Srbiji zadovoljne investicijama, kao i da dovoljno o tome govore činjenice da su od 2001. investirale više od četiri milijarde dolara i zapošljavaju više od 30.000 radnika.

Otkud poseta američkih privrednika baš u ovom trenutku kada su intenzivirani pritisci oko rešavanja kosovskog pitanja, ali i uvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini? I da li je to poruka da se okrenemo više Zapadu, da od njih imamo više koristi i uvedemo mere Rusiji? Predsednik države Aleksandar Vučić više puta je ponovio da zbog, nepristajanja na francusko-nemački plan za Kosovo, možemo biti ekonomski ugroženi. Iz Abu Dabija je poručio da je za Srbiju ključna stvar ekonomija i privredni rast.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) kaže da je poseta korisna, iako ne znači da će iz nje nastati neka opipljiva korist u smislu nove investicije. Velike kompanije opipavaju teren za svoj biznis i smatra da je dobro da Srbija njima bude na radaru. U tome su uvek uključene i službe tih zemalja poput ekonomskog dela ambasada koje pokušavaju da spoje zainteresovane.

Ivan Nikolić (Foto A. Vasiljević)

„Jeste ovaj politički trenutak interesantan. Postoje indicije da se Srbija polako okreće ka Zapadu imajući u vidu da neki ljudi koji su u medijima bili jako antizapadno orijentisani sada pričaju pohvalno o Zapadu, a manje pohvalno o Rusiji nego što je to ranije bio slučaj”, navodi Gajić.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da bi američki privrednici došli i bez te političke pozadine.

„Oni imaju toliko načina da utiču na Srbiju, da im nije potreban direktor neke kompanije u tu svrhu. Vučićeva omiljena teza je da ćemo biti ekonomski ugroženi, ali mi smo živeli i bez tih firmi. Ne sporim da su one važne za privredni razvoj. Ne dolaze strane kompanije kod nas zato što ih njihove države podržavaju. One dolaze isključivo iz ekonomskih interesa. Njih taj kontekst politike uopšte ne zanima. Ekonomski interes se ispoljava u jeftinoj radnoj snazi, subvencijama, raznim vrstama pomoći... Neće strane kompanije otići iz Srbije ako politička situacija bude lošija između nas i drugih zemalja. Niko nije njima rekao hoćemo da ohrabrimo Vučića ili da kaznimo Vučića. Kapitalistički svet ne funkcioniše tako. Ne isključujem mogućnost da neka od tih kompanija ima neke druge odnose sa američkom vladom – objašnjava Savić.

Mihailo Gajić (Foto Fejsbuk)

Dodaje da kod nas dolaze zbog zarade, jer Srbija je danas jedna stabilna zemlja sa predvidivim privrednim  ambijentom u kome se država dobro trudi da napravi još bolje uslove za strane kompanije. Imamo Naled koji kreira dokumente koje usvaja vlada, tu su mešovite komore Nemačke, SAD. Sem toga kada dođu stručnjaci iz takvih kompanija olakšava se komunikacija.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, navodi da je poseta realizacija naše ekonomske politike prema inostranstvu i diplomatskog delovanja da izvučemo maksimum održavajući dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom.

„Sada je pitanje da li je to maksimum naše politike ili je moguće postići više. Nema dileme da uprkos svim tim geopolitičkim napetostima i dalje postoji znatan interes i Amerike i Evrope, ali i Rusije, za ulaganje i prisutnost u Srbiji. Mi želimo to da postignemo i u tome uspevamo. Možda je pitanje da li bi u drugoj opciji dostigli izraženiji interes jedne od strana budući da bi u tom slučaju morali da se ili odreknemo ili zaoštrimo odnose sa drugima. Ovo je dokaz uspešnosti tog našeg pristupa. Verujem da se ovim ohrabruje i podstiče neki snažniji iskorak u ostvarenju konkretnih ciljeva sa zapadne strane. Pretpostavljam da se i na ovaj način utiče da popustimo. To je njihov legitiman interes, a naš je drugačiji”, kaže Nikolić.