Uz lutke đaci lakše računaju i pobeđuju agresivnost

Obrazovno lutkarstvo duže od 30 leta opstaje u Srbiji zahvaljujući prof. dr Ani Milovanović sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu. Uverena da su lutkarske igre veoma važne za razvoj dece predškolskog uzrasta, ali i za školarce, ona taj stav već decenijama pokušava da usadi u misli i budući praktični rad svojih studenata i ostavi im u amanet da, kada se jednog dana nađu u vrtićima i školama, to i primene. Za naš list ističe da učešće mališana u kreiranju lutkarskih predstava podstiče njihov umetnički i duhovni razvoj ali, takođe, ako se organizuje onako kako ona to radi, doprinosi i opstanku srpskog naroda. A ona to čini, podsećajući na srpsku istoriju, kraljeve i careve, našu duhovnu zaostavštinu na Kosovu i Metohiji kroz dečje lutkarske predstave koje u saradnji sa vrtićima i školama na Kosmetu, ali i ostatku zemlje neumorno od 1996. godine organizuje u okviru Lutkarskog edukativnog festivala – LUTKEF. Na toj manifestaciji se, kaže, zajedno zabavljaju, druže i uče i deca i vaspitači i učitelji.

– LUTKEF-om želim podstaći da u svakom vrtiću, školi oživi bar jedna lutka i da svim vaspitačima i učiteljima pokaže kako deca mogu, igrajući lutkama, najviše i najbolje da se izraze, saznaju, nauče, dožive i zavole. Da lutka u školi i vrtiću nije igračka, već da ona svom tvorcu daleko učini bliskim, suvoparno i dosadno oboji najživljim bojama i, što je najvažnije, spremi ga da postane stvaralac novog i boljeg sveta – pojašnjava suštinu primene lutkarstva u obrazovanju prof. Milovanović.

Ona je pripreme prvih lutkarskih radionica, kao slobodnih aktivnosti, sa studentima počela još 1989. godine na Pedagoškoj akademiji za obrazovanje učitelja u Beogradu, a onda ih je od 1993. godine, kada je otvoren Učiteljski fakultet u tadašnjoj beogradskoj Ulici narodnog fronta, nastavila na njemu. Paralelno je do 1993. predavala lutkarstvo i na tada novoosnovanoj Višoj školi za obrazovanje vaspitača, sve do njenog spajanja sa Učiteljskim  fakultetom, 2007. godine. Sada lutkarstvo predaje u okviru predmeta Drama i pokret za vaspitače, na Katedri za srpski jezik i književnost. Takođe, drži i izborni predmet Lutkarska umetnost metodički aspekti, na koji, kaže, nažalost dolazi mali broj studenata.

– Na tom predmetu se bavimo primenom lutkarstva u osnovnim školama. Lutka je simbolično sredstvo kojim se mnogi apstraktni pojmovi i sadržaji na detetu prihvatljiv način mogu preneti. Pomoću nje lakše usvajaju pravila ponašanja, osnovne matematičke ili etičke pojmove, a i opismenjavanje dece je uz lutke jednostavnije i prijemčivije. Lutka je i metafora, uz nju najmlađi lakše upoznaju okolinu, svest o sebi, higijenske navike. Sve to deca lakše prihvataju kroz njima blizak objekat, kroz igru, kako jedino i treba da usvajaju čak i u prvom razredu – objašnjava Milovanovićeva.

U okviru izbornog predmeta uče i o terapeutskom lutkarstvu i kako uz pomoć lutke vaspitači i učitelji mogu da pomognu zdravoj deci da se izbore sa svakodnevnim problemima i psihičkim nedoumicama. Kako da uz lutke lakše savladaju bilo kakav strah, agresivnost, da pobede osećaj da budu nasilni. Milovanovićeva ističe da se lutka najčešće vezuje za srpski jezik, jer se njom najlakše ilustruju književna dela. Njeni studenti su napravili i azbuku od lutaka, koja krasi jedan od holova Učiteljskog fakulteta.

– Međutim, ja pokušavam stalno da naglasim širu upotrebu lutkarstva i da, na primer, u školama treba da prave predstave u kojima uz pomoć lutaka đacima prikazuju početne matematičke pojmove. Lutka je idealna za to. Nažalost, danas su je zamenili kompjuteri. Deca se ne igraju lutkama kao ranije, a nema ih ni u pozorištu. Posledice su katastrofalne. Niko više ne radi oživljavanje lutaka rukama, a ruka je stvorila čoveka. Bez te igre deca ne razvijaju finu motoriku šake, koja je povezana sa razvojem kognitivnih, to jest saznajnih sposobnosti. Važno je i za odrasle da rade prstima, zato slikari dugo žive. Hajde da uzmemo milion stvari koje bismo bacili i da od njih napravimo lutke. Tako rade moji studenti – pojašnjava Milovanovićeva dok ponosno pokazuje kneza Lazara, caricu Milicu, Vuka Brankovića, kraljevića Marka, pozorišne lutke koje čine postavku u jednom od predvorja fakulteta.

One su obavezni deo ispita i bitno je da student u liku lutke dočara karakter junaka, dok ih, u zavisnosti od inspiracije, može praviti od potpuno prirodnog materijala, ili plastične ambalaže, tekstila, drveta, sunđera... One su i deo predstava koje organizuju za nezbrinutu decu u domovima ili mališane u bolnicama, ali i Karnevala lutaka studenata Učiteljskog fakulteta, koji svaka generacija organizuje uz sada već tradicionalnu šetnju od te obrazovne ustanove do kraja Knez Mihailove ulice i nazad do Trga republike.

Rusi imaju Petrušku, ali ne lutkarstvo u vrtićima kao mi

Prvi veliki postpandemijski međunarodni skup o lutkarstvu održan je nedavno baš na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, zahvaljujući prof. Ani Milovanović. O ogromnim mogućnostima primene pozorišne lutke u obrazovanju pedagozi iz Srbije razmenili su mišljenja sa profesorima i umetnicima iz Brazila, Poljske, Francuske, Kine, Bugarske, Engleske, Rusije, sa Kipra. Milovanovićeva ističe da joj cilj bio da svetu prikaže šta se kod nas sve postiglo u domenu primenjenog lutkarstva u obrazovanju, od predstava koje, uz njenu pomoć, kreiraju i priređuju po vrtićima na Kosovu i Metohiji i ostatku zemlje, do lutkarskih komada u osmoletkama i na fakultetima.

– Mnoge od zemalja učesnica tog skupa imaju razvijenije lutkarstvo od našeg, Rusi imaju najbolje profesore, čuvenog lutka Petrušku, najjači Fakultet pozorišnog lutkarstva na Državnom institutu za dramske umetnosti u Sankt Peterburgu, koji mi nikada nismo imali. Studirala sam lutkarsku režiju u Sofiji, jer je nije bilo nigde bliže. Ali ni Rusi, ni Bugari, ni ostali učesnici, nemaju nešto što mi u Srbiji imamo, a to je lutkarstvo zastupljeno u predškolstvu i osmoletkama. Zato su svi oni prihvatili moju ideju da ovde kod nas napravimo međunarodno telo koje bi se bavilo primenom lutkarske pozorišne umetnosti u obrazovanju, od predškolskog do univerzitetskog nivoa. Usaglasili smo se da je važno da nastavimo sa organizovanjem tribina o lutkarstvu u obrazovanju i počnemo sa studentskim razmenama – otkrila je za naš list prof. Milovanović.