Уз лутке ђаци лакше рачунају и побеђују агресивност

Oбразовно луткарство дуже од 30 лета опстаје у Србији захваљујући проф. др Ани Миловановић са Учитељског факултета у Београду. Уверена да су луткарске игре веома важне за развој деце предшколског узраста, али и за школарце, она тај став већ деценијама покушава да усади у мисли и будући практични рад својих студената и остави им у аманет да, када се једног дана нађу у вртићима и школама, то и примене. За наш лист истиче да учешће малишана у креирању луткарских представа подстиче њихов уметнички и духовни развој али, такође, ако се организује онако како она то ради, доприноси и опстанку српског народа. А она то чини, подсећајући на српску историју, краљеве и цареве, нашу духовну заоставштину на Косову и Метохији кроз дечје луткарске представе које у сарадњи са вртићима и школама на Космету, али и остатку земље неуморно од 1996. године организује у оквиру Луткарског едукативног фестивала – ЛУТКЕФ. На тој манифестацији се, каже, заједно забављају, друже и уче и деца и васпитачи и учитељи.

– ЛУТКЕФ-ом желим подстаћи да у сваком вртићу, школи оживи бар једна лутка и да свим васпитачима и учитељима покаже како деца могу, играјући луткама, највише и најбоље да се изразе, сазнају, науче, доживе и заволе. Да лутка у школи и вртићу није играчка, већ да она свом творцу далеко учини блиским, сувопарно и досадно обоји најживљим бојама и, што је најважније, спреми га да постане стваралац новог и бољег света – појашњава суштину примене луткарства у образовању проф. Миловановић.

Она je припремe првих луткарских радионица, као слободних активности, са студентима почелa још 1989. године на Педагошкој академији за образовање учитеља у Београду, а онда их је од 1993. године, када је отворен Учитељски факултет у тадашњој београдској Улици народног фронта, наставила на њему. Паралелно је до 1993. предавала луткарство и на тада новооснованој Вишој школи за образовање васпитача, све до њеног спајања са Учитељским  факултетом, 2007. године. Сада луткарство предаје у оквиру предмета Драма и покрет за васпитаче, на Катедри за српски језик и књижевност. Такође, држи и изборни предмет Луткарска уметност методички аспекти, на који, каже, нажалост долази мали број студената.

– На том предмету се бавимо применом луткарства у основним школама. Лутка је симболично средство којим се многи апстрактни појмови и садржаји на детету прихватљив начин могу пренети. Помоћу ње лакше усвајају правила понашања, основне математичке или етичке појмове, а и описмењавање деце је уз лутке једноставније и пријемчивије. Лутка је и метафора, уз њу најмлађи лакше упознају околину, свест о себи, хигијенске навике. Све то деца лакше прихватају кроз њима близак објекат, кроз игру, како једино и треба да усвајају чак и у првом разреду – објашњава Миловановићева.

У оквиру изборног предмета уче и о терапеутском луткарству и како уз помоћ лутке васпитачи и учитељи могу да помогну здравој деци да се изборе са свакодневним проблемима и психичким недоумицама. Како да уз лутке лакше савладају било какав страх, агресивност, да победе осећај да буду насилни. Миловановићева истиче да се лутка најчешће везује за српски језик, јер се њом најлакше илуструју књижевна дела. Њени студенти су направили и азбуку од лутака, која краси један од холова Учитељског факултета.

– Међутим, ја покушавам стално да нагласим ширу употребу луткарства и да, на пример, у школама треба да праве представе у којима уз помоћ лутака ђацима приказују почетне математичке појмове. Лутка је идеална за то. Нажалост, данас су је заменили компјутери. Деца се не играју луткама као раније, а нема их ни у позоришту. Последице су катастрофалне. Нико више не ради оживљавање лутака рукама, а рука је створила човека. Без те игре деца не развијају фину моторику шаке, која је повезана са развојем когнитивних, то јест сазнајних способности. Важно је и за одрасле да раде прстима, зато сликари дуго живе. Хајде да узмемо милион ствари које бисмо бацили и да од њих направимо лутке. Тако раде моји студенти – појашњава Миловановићева док поносно показује кнеза Лазара, царицу Милицу, Вука Бранковића, краљевића Марка, позоришне лутке које чине поставку у једном од предворја факултета.

Оне су обавезни део испита и битно је да студент у лику лутке дочара карактер јунака, док их, у зависности од инспирације, може правити од потпуно природног материјала, или пластичне амбалаже, текстила, дрвета, сунђера... Оне су и део представа које организују за незбринуту децу у домовима или малишане у болницама, али и Карневала лутака студената Учитељског факултета, који свака генерација организује уз сада већ традиционалну шетњу од те образовне установе до краја Кнез Михаилове улице и назад до Трга републике.

Руси имају Петрушку, али не луткарство у вртићима као ми

Први велики постпандемијски међународни скуп о луткарству одржан је недавно баш на Учитељском факултету у Београду, захваљујући проф. Ани Миловановић. О огромним могућностима примене позоришне лутке у образовању педагози из Србије разменили су мишљења са професорима и уметницима из Бразила, Пољске, Француске, Кине, Бугарске, Енглеске, Русије, са Кипра. Миловановићева истиче да јој циљ био да свету прикаже шта се код нас све постигло у домену примењеног луткарства у образовању, од представа које, уз њену помоћ, креирају и приређују по вртићима на Косову и Метохији и остатку земље, до луткарских комада у осмолеткама и на факултетима.

– Многе од земаља учесница тог скупа имају развијеније луткарство од нашег, Руси имају најбоље професоре, чувеног лутка Петрушку, најјачи Факултет позоришног луткарства на Државном институту за драмске уметности у Санкт Петербургу, који ми никада нисмо имали. Студирала сам луткарску режију у Софији, јер је није било нигде ближе. Али ни Руси, ни Бугари, ни остали учесници, немају нешто што ми у Србији имамо, а то је луткарство заступљено у предшколству и осмолеткама. Зато су сви они прихватили моју идеју да овде код нас направимо међународно тело које би се бавило применом луткарске позоришне уметности у образовању, од предшколског до универзитетског нивоа. Усагласили смо се да је важно да наставимо са организовањем трибина о луткарству у образовању и почнемо са студентским разменама – открила је за наш лист проф. Миловановић.