Plan upravljanja otpadom, smanjenje zagađenosti vazduha, reciklaža

U poslednje vreme količine otpada koje stižu na sanitarnu deponiju „Vinča” sve su veće. Zbog toga i ne čudi što je jedan od ciljeva plana upravljanja otpadom u gradu da se poveća stepen razdvajanja i sakupljanja otpada. To znači da je težnja nadležnih da sve više domaćinstava dobije plave kante za reciklažu i zelene za kućni otpad. Plan je i da se izgradi veći broj transfer-stanica sa centrima za sakupljanje otpada i postrojenjima za razdvajanje otpada.

Kako je istakla Ivana Vilotijević, sekretarka za zaštitu životne sredine, na poslednjoj sednici Skupštine grada posle izrade studije izvodljivosti, znaće se u potpunosti kako će se grad baviti viškom otpada koji nastaje kao posledica razvoja i kako će se on nadalje koristiti.

– Otpad je resurs i koristiće se u interesu građana, a samim tim uticaće ne samo na bolju životnu sredinu već i na standard građana – rekla je Vilotijevićeva.

Ovo je samo deo usvojenih izveštaja o merama zaštite životne sredine na sednici Skupštine grada. Osim Izveštaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpada do 2030, usvojen je i Izveštaj o realizovanim aktivnostima za smanjenje zagađenosti vazduha, Plan za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu na opštini Zvezdara…

U izveštaju o realizovanim aktivnostima za smanjenje zagađenosti vazduha u prethodnih godinu dana, navedeno je da je kupljeno 10 solo autobusa na električni pogon, 100 zglobnih autobusa na gas, posađeno je 141.000 sadnica, ugašeno sedam kotlarnica koje su koristile mazut, pušteno u rad postrojenje za procedne vode na deponiji „Vinča”, postavljen „smart sistem” koji će automatskim upravljati saobraćajem na raskrsnicama…

Donesena je i odluka o uspostavljanju energetskog menadžmenta koji bi trebalo da prati i analizira sve vidove potrošnje energije, da donosi planove radi uštede energije u skladu sa ciljevima vlade, plan i program energetske efikasnosti grada… Većina članova gradskog parlamenta podržala je izveštaj iz akcionog plana adaptacije na klimatske promene.

Ali nisu svi odbornici bili zadovoljni podacima predstavljenim u odlukama koje se tiču životne sredine i tretiranja otpada.

Kada čuje izveštaje o aktivnostima za smanjenje zagađenja, kao što su uređenje jednog zelenog krova i kupovina deset autobusa Mila Popović, šef odborničke grupe „Ujedinjeni”, pita se kako nije sramota predstavnike grada da izlažu takve podatke.

– Tri mere koje ne koštaju, a koje brzo mogu da daju rezultate su istinsko izveštavanje o zagađenju, pod hitno zaustavljanje prodaje nekvalitetnog uglja iz Kolubare individualnim potrošačima i obezbeđivanje prečišćivača u svim predškolskim i školskim ustanovama. Projektovali ste kupovinu trolejbusa i tramvaja, a kupili nula tih vozila – istakla je Popovićeva.

Za Dušana Pavlovića, iz odborničke grupe „Moramo”, problematično je bilo to što se kao mera protiv zagađenja ističe projekta „Smart siti” i adaptibilni semafori. Prema njegovoj oceni, dugoročno to je mera koja doprinosi zagađenju.

– Kada se poveća frekvencija prolaska automobila na takvim semaforima, na taj način se „poziva” veći broj vozila na ulicama. U planovima protiv zagađenja navodi se i da su prioritet tramvaji, a mislim da bi kao prioritet trebalo da bude stavljen ceo javni prevoz – predložio je Pavlović, koji je sugerisao nadležnima da ubuduće, kada je reč o ozelenjavanju grada u podatke uvrste i to koliko zasađenih stabala se procentualno zaista i primi u prve dve godine.

– Podsetiću na primer parcele kod Topčiderskog groblja gde je već u prvoj godini svo zasađeno hrastovo drveće uginulo – dodao je Pavlović, dok je Tijana Šerbula iz „Ujedinjenih” ocenila da je ideja o reciklažnim kontejnerima dobra, ali samo ukoliko je postavljena na dobrim osnovama.

– Nije svrha da imamo reciklažne kontejnere, a da onda sve to zajedno bude istovareno na deponiju, sada u spalionicu u Vinči. Koja je poenta primarne ili sekundarne separacije otpada, ako posle ide sve na deponiju. Kradete dobre ideje od SSP, pa kad je već tako jedna od naših ideja jeste i izgradnja reciklažnog centra – istakla je Šerbula.

Za kraj rasprave o setu ovih odluka Miroslav Čučković, gradski menadžer ponovio je da je SNS „najveći eko-pokret u Srbiji”, a primer za to su „tri najveća eko-projekta – odsumporavanje TENT-a, projekat deponije u Vinči i toplodalekovod Obrenovac – Novi Beograd”. Čučković je ocenio i da je Beograd jedan od najzelenijih gradova u Evropi.