Nedelja kada su konačno otvorene karte

Desetak dana koji su iza nas mogli bi se pokazati kao prelomni trenutak u oblikovanju budućnosti sveta. Obeležilo ih je nekoliko događaja: bezbednosna konferencija u Minhenu na kojoj prvi put u proteklih pet decenija nije bilo predstavnika Rusije, neočekivani odlazak američkog predsednika Džozefa Bajdena u Kijev, godišnje obraćanje njegovog ruskog kolege Vladimira Putina domaćoj i svetskoj javnosti, naglašena komunikacija Moskve i Pekinga na praktično najvišem nivou, povlačenje Rusije iz sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja, jačanje zapadnih sankcija... I sve to u jeku borbi na ukrajinskom frontu u Donbasu.

Pomenuti događaji pokazali su da se svet konačno podelio. Možda ne onako kako su to zamišljali u glavnim globalnim prestonicama, ali sudeći po svemu, taj proces je nezaustavljiv.

Podsetimo, na konferenciji u Minhenu, na jedan od najvećih globalnih skupova posvećenih bezbednosti predstavnici Moskve nisu pozvani.

„Nismo želeli da damo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj vladi platformu za širenje propagande”, izjavio je direktor konferencije Kristof Hojzgen.

Umesto toga reč je data Kaji Kalas, premijerki Estonije: „Rusi sebe definišu kroz vizuru imperije. Kada ljudi obožavaju diktatore nema sumnje da će jednoga dana takvog i izroditi. Jedini način da se to onemogući je – brisanje iz školskih udžbenika kompletne dosadašnje istorije Rusije i pisanje nove.”

Naravno, prilagođene shvatanjima Zapada.

Posvetimo se i medijski svakako najgromoglasnije propraćenom događaju. Džozef Bajden je u posetu Kijevu stigao nakon desetočasovnog putovanja vozom iz Poljske, u kojoj je boravio u okviru dogovora o razmeštanju američkih vojnih jedinica i naoružanja u ovoj bivšoj socijalističkoj zemlji. Javnost je bila zatečena činjenicom da je jedno ovako dugo i bezbednosno delikatno putovanje prošlo bez incidenata, što može da se objasni tek prećutnom saglasnošću Moskve.

Ali ako je zaista tako, pitanje je koliko je onda američki predsednik bio iskren u bodrenju svog ukrajinskog domaćina Volodimira Zelenskog za nastavak borbe protiv ruskih jedinica na istoku zemlje, kao i obećanjima o nesebičnoj vojnoj pomoći. Uostalom, već sutradan u Varšavi šef američke države nije propustio da naglasi kako cilj Zapada nije da uništi Rusiju, već isključivo da „obezbedi mir, suverenitet Ukrajine i širenje demokratskih vrednosti”.

Istoga dana Vladimir Putin je izneo svoje viđenje ukrajinskih zbivanja i budućnosti ukupnih odnosa sa Zapadom. Po mišljenju mnogih, bilo je ovo istorijsko obraćanje, ne samo za Rusiju nego i za svet uopšte. Putin je vrlo jasno stavio do znanja da želja Rusija nije da se bori protiv Ukrajine ili protiv bilo koje druge zemlje, ali da ne može i neće dozvoliti da njenim postupcima rukovode centri iz inostranstva, da njome manipulišu. Bila je to jasna aluzija na uporna nastojanja SAD da zadrže hegemonističku poziciju koju trenutno uživaju.

Putin je otišao i korak dalje i najavio suspenziju članstva najveće zemlje na svetu u Sporazumu sa SAD o kontroli nuklearnog naoružanja. Predsednik je naglasio da to ne znači „zeleno svetlo” za upotrebu najrazornijih sredstava u mogućim sukobima sa zemljama članicama NATO-a, ali je jasno stavio do znanja da pomenuti sporazum ne može da se odnosi samo na američku nuklearnu bojevu moć nego i na moć ostalih zemalja članica zapadnog vojnog saveza.

Ovo kao da je prelomilo i u odlučivanju Kine da li će se i dalje držati po strani ili će se jasnije izjasniti o budućim globalnim promenama. Ukratko, u Pekingu su najavili: ukoliko i budu uvučeni u okršaj između SAD i Rusije, što za sada vidno izbegavaju, sigurno neće podržati zapadnog moćnika. Takvom stavu nesumnjivo je doprinelo i vidno jačanje američkih i savezničkih snaga u morima oko Kine, i nedavne provokacije s „meteorološkim” balonima nad SAD.

Događaji od prošle nedelje samo su potvrdili sumnje da u svetskom poretku nešto opasno škripi. Naime, u svim nabrojanim dešavanjima nigde se ne pominje delovanje Ujedinjenih nacija. Kao da su institucije svetske organizacije nezainteresovane za ono što se sprema. Uostalom, dve trećine članica jednostavno ne zna kako da se postavi u sadašnjim okolnostima. A upravo pred njima su prošle nedelje „podeljene karte”. Čekaju se prvi potezi...