Legat Bate Živojinovića

Ja i nisam glumac, ja sam znak. Neki teoretičari tvrde da su filmski i televizijski glumci znaci. Mi smo znaci, pa od nas mogu da naprave znak pitanja i znak čuđenja. Ne znam da li sam u tome uspeo. Kada bi postojao neki recept za to, ja bih se još malo potrudio, govorio je svojevremeno bard srpskog glumišta Velimir Bata Živojinovića (1933–2016). A da je njegov „znak” i te kako trajan potvrđuje i Jugoslovenska kinoteka koja upravo obeležava 90 godina od njegovog rođenja. Svečano otvaranje legata i dve prateće izložbe u slavu Velimira Bate Živojinovića, jednog od besmrtnih jugoslovenskih glumaca, danas je u zdanju Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu. Novopristigli legat Bate Živojinovića tako se pridružuje legatima ostalih velikana sedme umetnosti u okviru stalne postavke.

Pored nagrada koje krase vitrine legata Bate Živojinovića, svoje mesto pronašli su i interesantni lični predmeti ovog umetnika. Izložba „Privatno i radno”, deo legata, predstavlja printove digitalnih fotografija koje dočaravaju radnu atmosferu Živojinovića sa snimanja iz njegove višedecenijske karijere, kao i odabrane segmente iz privatnog života. Smeštena je u galeriji u prizemlju Kinoteke.

 Multimedijalna izložba „Filmska paleta” nalazi se u centralnom holu i ilustruje neke od najznačajnijih uloga Bate Živojinovića u filmovima: „Dr” (1962), „Tri” (1965), „Neprijatelj” (1965), „Skupljači perja” (1967), „Breza” (1967), „Valter brani Sarajevo (1972), „Pas koji je voleo vozove” (1977), „Tren” (1978). Izložbu čine inserti, tekstovi, fotografije i plakati.

Sadržaje koji prate ovu godišnjicu, prema rečima Irine Kondić, kustoskinje postavke, publika će moći da vidi na dva nivoa zgrade Kinoteke.

Velimir Bata Živojinović rođen je 5. juna 1933. godine u Koraćici podno Kosmaja, nadomak Beograda. U svet glume ušao je sa 15 godina u Akademskom pozorištu „Branko Krsmanović” na poziv rediteljke Sofije Soje Jovanović i u njemu trajao decenijama. Odigrao je oko 300 uloga na filmu i televiziji, mahom u celoj bivšoj Jugoslaviji u gotovo svim žanrovima... Osvajao je prirodnošću i osobenim šarmom. Decenijama unazad je i zvezda u Kini, gde su ga milijarde pratile u filmu „Valter brani Sarajevo”, režisera Hajrudina Krvavca (1972).