Легат Бате Живојиновића

Ја и нисам глумац, ја сам знак. Неки теоретичари тврде да су филмски и телевизијски глумци знаци. Ми смо знаци, па од нас могу да направе знак питања и знак чуђења. Не знам да ли сам у томе успео. Када би постојао неки рецепт за то, ја бих се још мало потрудио, говорио је својевремено бард српског глумишта Велимир Бата Живојиновића (1933–2016). А да је његов „знак” и те како трајан потврђује и Југословенска кинотека која управо обележава 90 година од његовог рођења. Свечано отварање легата и две пратеће изложбе у славу Велимира Бате Живојиновића, једног од бесмртних југословенских глумаца, данас је у здању Кинотеке у Узун Мирковој улици у Београду. Новопристигли легат Бате Живојиновића тако се придружује легатима осталих великана седме уметности у оквиру сталне поставке.

Поред награда које красе витрине легата Бате Живојиновића, своје место пронашли су и интересантни лични предмети овог уметника. Изложба „Приватно и радно”, део легата, представља принтове дигиталних фотографија које дочаравају радну атмосферу Живојиновића са снимања из његове вишедеценијске каријере, као и одабране сегменте из приватног живота. Смештена је у галерији у приземљу Кинотеке.

 Мултимедијална изложба „Филмска палета” налази се у централном холу и илуструје неке од најзначајнијих улога Бате Живојиновића у филмовима: „Др” (1962), „Три” (1965), „Непријатељ” (1965), „Скупљачи перја” (1967), „Бреза” (1967), „Валтер брани Сарајево (1972), „Пас који је волео возове” (1977), „Трен” (1978). Изложбу чине инсерти, текстови, фотографије и плакати.

Садржаје који прате ову годишњицу, према речима Ирине Кондић, кустоскиње поставке, публика ће моћи да види на два нивоа зграде Кинотеке.

Велимир Бата Живојиновић рођен је 5. јуна 1933. године у Кораћици подно Космаја, надомак Београда. У свет глуме ушао је са 15 година у Академском позоришту „Бранко Крсмановић” на позив редитељке Софије Соје Јовановић и у њему трајао деценијама. Одиграо је око 300 улога на филму и телевизији, махом у целој бившој Југославији у готово свим жанровима... Освајао је природношћу и особеним шармом. Деценијама уназад је и звезда у Кини, где су га милијарде пратиле у филму „Валтер брани Сарајево”, режисера Хајрудина Крвавца (1972).