Loši plavooki momci i „nezgodne” komšije

Svi dobro poznaju njegovo lice iako se ponekad ne sećaju odakle, pa tako pamtim prošlogodišnju anegdotu na festivalu u Karlovim Varima kada ga je tokom jedne večere gospodin za stolom preko puta uporno pitao: „Odakle se nas dvojica znamo?” Samo zamislite smeh kada je siroti gospodin shvatio da je tim pitanjem zapravo „gnjavio” glavom i bradom legendarnog nemačkog i holivudskog glumca Uda Kira, kojeg naravno da poznaje samo sa velikog filmskog platna a ne iz komšiluka kako je na tren pomislio.

Legendarni nemački glumac (79), duge i plodne karijere tokom koje je najčešće igrao „loše momke” („Uživajte, već 65 puta sam ubijen”, izjavio je nedavno), jedan od najfascinantnijih, najzabavnijih i najživopisnijih ljudi u industriji zabave i svetu filmskih festivala, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Beogradski pobednik” za sveukupnu karijeru na 51. Festu.

U programu „Fest specijal” prikazan je i film „Moj komšija Adolf” izraelskog reditelja Leona Prudovskog (2022), u kojem je Kir svojim performansom nadmašio sve druge glumce u filmu. A reč je o priči čija je radnja smeštena u Kolumbiju šezdesetih godina prošlog veka, u seosku sredinu u kojoj živi usamljeni i mrzovoljni poljski Jevrej koji je preživeo Holokaust i sada sumnja da mu je novopridošli prvi komšija, inače Nemac, zapravo „pacovskim kanalima” prokrijumčareni Adolf Hitler lično.

Svoj pristanak na ovu ulogu u komičnim tonovima obojenog filma u kojem je „optužen” da je Hitler, prilikom prošlogodišnjeg susreta Udo Kir je za „Politiku” objasnio na sledeći način:

– Svideo mi se scenario i cela ova ideja da se komšija sumnjiči da je Hitler. Takođe mi se dopala ideja o dve kuće usred ničega, gde jedna osoba špijunira drugu. Svidela mi se i ideja da Poljak odlazi u izraelsku ambasadu i kaže da se Adolf Hitler uselio u kuću pored njegove. Otvoren sam za rad sa novim autorima, pa sam nakon čitanja scenarija zamolio da upoznam Leona Prudovskog i on me je posetio u Palm Springsu gde živim i stekao sam ogromno poverenje u njega. Sve u svemu, jako sam se zabavljao tokom snimanja, iako sam svako jutro imao ogromnu bradu zalepljenu za lice...

Za razliku od mnogih svojih nemačkih kolega koji odbijaju da igraju lik Hitlera čak iako su komedije u pitanju, Udo Kir kaže da sa tim nikada nije imao problema. „Naravno da razumem kolege, ali neko mora da glumi Hitlera da bi pokazao koliko je on bio zao. Zlo je suviše mala reč za nezamislive stvari koje je uradio. Kao što svi znamo, Hitler je najstrašnija osoba koja je ikada živela. Igrao sam Adolfa Hitlera mnogo puta i uvek sam razmišljao o Čarliju Čaplinu, koji je tumačio njegov lik u filmu ’Veliki diktator’ i napravio onu remek-scenu u kojoj šutira globus sa nogom”, kaže Kir.

I dalje je aktivan i energičan, ne prestaje da radi i sa evropskim i sa američkim rediteljima. Zbog veoma posebnog izgleda koji uključuje i preteći i prodoran pogled njegovih nestvarno plavih očiju, Kir uglavnom igra negativce – od Džeka Trboseka do doktora Džekila i gospodina Hajda – što ga, kako kaže, uvek čini radosnim „jer gledaoci uvek više pamte zlikovce na filmu”.

„U životu se bavim baštom, spasavam životinje, radim mnogo za neprofitne organizacije i kada igram loše momke uživam u tome”, govori glumac koji je miljenik i reditelja Larsa fon Trira, Fatiha Akina, Gasa van Senta, Vernera Hercoga i mnogih drugih, baš kao što je svojevremeno bio i miljenik Rajnera Vernera Fasbindera sa kojim je bio i prijatelj i saradnik.

– Imao sam te 1960. nekih 16 godina kada smo se upoznali u jednom baru u Minhenu i počeli da se družimo. Onda sam sa 18 godina otišao u London da učim engleski jezik, a jedna Italijanka, koja je učila sa mnom, rekla mi je da traže zgodnog dečka za jedan film i tako sam dobio svoju prvu ulogu. Kasnije sam otvorio časopis „Štern” i video Fasbinderovu fotografiju sa potpisom „Genije”. Setio sam se svog drugara, otišao u Minhen da ga ponovo vidim i onda smo radili „Treću generaciju”, „Berlin Aleksanderplac” i „Lili Marlen”. Fasbinder je patio od promena raspoloženja, postao je paranoičan i opsesivan. Želeo je svakoga za sebe. Zamolio me je da potpišem doživotni ugovor sa njim. Rekao sam mu da sam slobodna osoba i da ne volim da me kontrolišu. Mnogo sam naučio od njega, ali sam morao da se držim podalje. Dve godine kasnije je umro – kaže Kir.

Legendarni glumac sarađivao je i sa Madonom u nekoliko njenih muzičkih spotova i erotskom albumu-knjizi, pre dve godine je konačno imao i prvu veliku glavnu ulogu u američkom filmu „Labudova pesma” za koju je mnogo nagrađivan, a u pustinjskom kalifornijskom letovalištu Palm Springs, u kojem decenijama živi, svake godine 3. januara proslavlja se dan Uda Kira.

 Danas kada sumira i svoj život i svoju blistavu karijeru kaže:

– Rođen sam 1944. kao kopile, od majke Nemice i oca Francuza kojeg nikada nisam upoznao. Majka je zatrudnela, on ju je verio a da joj nije rekao da je već oženjen i da ima troje dece. A vidite, ipak je od mene ispao neko i nešto. Živeli!