Ministar pravde izlazi iz VSS, a ostaje u VST

Visoki savet sudstva (VSS) za sada još radi po starim zakonima, a u toku je nekoliko konkursa za sudije koje se prvi put biraju, što znači da o njihovom izboru odlučuje Narodna skupština, na predlog VSS. Međutim, onog trenutka kada se uspostavi novi saziv ovog najvišeg pravosudnog tela – počinje i primena novih pravosudnih zakona, koji su usklađeni sa ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, a onda će VSS sam birati sudije.

Proces osnivanja novih najviših pravosudnih tela već je započeo raspisivanjem konkursa za istaknute pravnike, koji je završen u ponedeljak, kada je istekao rok od 15 dana za prijavu kandidata. Javnost je veoma zainteresovana da sazna koji pravnici su podneli prijave Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine, koji treba da pozove kandidate na razgovor. Još nije poznato koliko je prijava stiglo, a skupštinski odbor treba do 27. marta da se odluči za osam kandidata, od kojih će poslanici dvotrećinskom većinom izabrati četiri.

Ista procedura važi i za izbor istaknutih pravnika u Visoki savet tužilaštva (VST), koji će do novog saziva nositi dosadašnji naziv – Državno veće tužilaca (DVT). Međutim, pored imena, znatno će biti promenjen i sastav oba tela, kao i njihove nadležnosti.

Naime, do sada su u sastav VSS i DVT obavezno ulazili i ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, a ubuduće ministar pravde neće biti član VSS, a ostaće kao član po položaju u VST. Treći član po položaju, koji je i do sada ulazio u sastav VSS, je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, koji menja naziv u Vrhovni sud. Međutim, on neće po automatizmu biti i predsednik VSS, kao što je sada slučaj, osim ako ga sami članovi ovog tela ne izaberu za predsedavajućeg. Naime, novi članovi VSS, a biće ih ukupno 11, izabraće između sebe jednog koji će predsedavati ovom telu. To, dakle, može biti jedan od šest izbornih članova iz redova sudija ili jedan od četiri istaknuta pravnika.

U novom sazivu VSS ostaje šest sudija, kojima je mandat započeo tokom 2020. i 2021. godine. To su sudije Marija Aranđelović Jureša, Zorana Delibašić, Snežana Bjelogrlić, Vukica Kužić, Žak Pavlović i Gordana Veljović. Predsednica VSS je sudija Jasmina Vasović, koja je ujedno i predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Kada im se pridruže još četiri istaknuta pravnika, oni će zajedno izabrati jednog od 11 članova za predsednika VSS.

Sve sudije i predsednike sudova biraće ubuduće VSS, bez učešća Narodne skupštine, a sve javne tužioce VST (sada Državno veće tužilaca), ali će vrhovnog javnog tužioca (sadašnji republički javni tužilac) birati Narodna skupština. Pored ministra pravde, članovi VST su vrhovni javni tužilac, pet tužilaca koje biraju javna tužilaštva i četiri istaknuta pravnika. Osim toga, vrhovni javni tužilac će biti ujedno i predsednik VST.

Razlika u sastavu VSS i VST, kako su nam objasnili stručnjaci koji su radili na pravosudnim zakonima, neophodna je zbog toga što je sudstvo nezavisna grana vlasti. Druge dve grane su izvršna i zakonodavna, a u toj podeli tužilaštvo spada u izvršnu vlast, i ima visoku dozu samostalnosti i očekuje se operativnost u postupanju. Zato prisustvom ministra pravde, kao predstavnika izvršne vlasti u najvišem tužilačkom telu, ne dolazi do konfuzije vlasti, objasnili su stručnjaci. Ministar pravde, dakle, ulazi u sastav VST, ali ne i u sastav VSS.

Međutim, u oba tela ubuduće više neće kao član postojati predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe. Narodna skupština će, kao predstavničko telo i organ zakonodavne vlasti, uticati na pravosuđe jedino izborom istaknutih pravnika u VSS i VST (ali i izborom vrhovnog javnog tužioca), pa se smatra da će istaknuti pravnici biti predstavnici građana, jer ih biraju oni koje su građani izabrali na izborima.